Ударац Мушарафу

Иако није био директан учесник, већ, као шеф државе, само заинтересовани посматрач, пакистански председник Первез Мушараф највећи је губитник на прекјуче одржаним парламентарним изборима у овој земљи која је у минулих годину дана пролазила кроз тешка искушења.

Према неформалним резултатима саопштеним јуче по подне, две главне опозиционе и политички умерене странке, Пакистанска народна партије (ППП) коју је предводио Асиф Али Зардари, супруг убијене бивше премијерке Беназир Буто, и Пакистанска муслиманска лига (ПМЛ) са такође бившим премијером Навазом Шарифом на челу, освојиле су 153 посланичка места, од укупно 272 за која се јуче гласало. То им даје убедљиву већину и гарантује стабилно владање – под условом да се договоре о коалицији.

Друга Пакистанска муслиманска лига, она која је досад била главни ослонац власти Мушарафа, са 38 места била је у приличном заостатку на трећем месту. Њени лидери, сви лично изборни губитници (по тамошњем већинском систему, победник носи све), признали су пораз и најавили да прелазе у опозицију.

Највише посланика освојила је ППП – 87, док је Шарифова ПМЛ у моменту писања овог извештаја имала 66. Остало су освојиле мање регионалне странке. Иако су најављиване изборне манипулације, јуче није било већих притужби на процес гласања и пребројавања.

Запажен је, како јављају агенције, знатан пад популарности савеза од шест радикално исламистичких партија, што се узима као доказ да су Пакистанци пре за муслиманску демократију, него за исламистички режим. Ово је нарочито важно будући да је Пакистан током прошле године био изложен таласу „талибанизације“, који се прелио из суседног Авганистана.

Пакистанска национална скупштина има укупно 342 посланика, од којих ће 70 бити именовано на конститутивној седници изабраних посланика. То су места резервисана за жене и мањине.

Изненађење је и то што је излазност бирача била већа него што се процењивало током изборног дана – 46,6 одсто – у уверењу да ће многи остати код куће, застрашени предизборним насиљем у којем је настрадало више од стотину људи. Пакистанци су, очигледно, били спремни да ризикују, како би, после осмогодишње војне владавине, повратили демократске институције и политичку стабилност.

Председник Мушараф је изјавио да ће сарађивати са сваком владом, али исход гласања – најављиваног и као референдум о њему и његовом режиму – свакако ће ослабити његову позицију. Ако којим случајем комбинација ППП–ПМЛ обезбеди двотрећинску парламентарну подршку, очекује се да она буде искоришћена за поништавање уставних промена које је лане прогурао Мушараф, па чак и за његов опозив.

Мушарафов политички рејтинг је прошле године драстично опао, после низа непопуларних мера, као што је било смењивање председника Врховног суда и увођење ванредног стања, прошлог новембра.

Један од најдраматичнијих догађаја био је атентат на лидерку ППП Беназир Буто крајем децембра, после предизборног митинга у Равалпиндију, где је седиште армије. Иако су главни осумњичени активисти Ал Каиде, многи у Пакистану део кривице пребацују и на државни апарат безбедности.

Пакистански избори су са приметним стрепњама, и због различитих интереса, праћени и из иностранства, од суседа – Индије, Ирана, Кине и Авганистана – па до његовог главног покровитеља – Америке. САД су у протеклих седам година наглашено подржавале Мушарафа, као кључног савезника у „рату против терора“, чије је главно бојиште у суседном Авганистану, где је ангажовано више од 40.000 војника НАТО-а.

О америчкој заинтересованости – па и поприличној забринутости – сведочи и, како наводи Би-Би-Си, списак високих вашингтонских званичника који су протеклих недеља посетили Исламабад. Међу њима су били и начелник генералштаба адмирал Мајкл Мулен, директор ЦИА Мајкл Хајден и заменик државног секретара Џон Негропонте. На сам изборни дан, на лицу места био је угледни конгресмен Џо Бајден.

Америчка стратегија је демократска стабилизација Пакистана, као брана исламском екстремизму, и у том циљу са Беназир Буто је био направљен договор о ковладању са Мушарафом. Њено убиство је ту рачуницу покварило, а исход избора се, уз то, тумачи и као потврда растућег антиамериканизма у Пакистану.

Иако су резултати још прелиминарни, у Исламабаду се наредних дана очекује велико политичко погађање између две највеће партије, које, с обзиром на то да су у прошлости биле љути противници, неће бити лако. Једини кохезиони фактор међу њима могло би да буде само склањање Мушарафа. Да ли ће тај лепак бити довољно јак, остаје да се види.