На врућини спорије мислимо, а брже планемо

Врућине које трају већ недељама утичу на све – здраве и болесне, младе и старе. Породичне свађе очас букну као летњи пожари, најискуснији возачи успели су да у Београду слупају пет градских аутобуса у претходна три дана, радници падају са скела...

Сви смо исцрпљени врелим данима, а освежење не стиже ни током ноћи. Метеоролози свакодневно најављују „да има изгледа за пљускове крајем дана”, али изгледа као да у целој Србији још од јуна траје истоветан дан. У последњем месецу и по највиша дневна температура готово да се није била испод 30 степени Целзијуса.

Кроз какве промене организам и психа пролазе на овако високим температурама? Да ли овакве врућине могу оставити последице на дуже стазе? Да ли се жега може окривити за пораст насиља и силне повреда на раду и у саобраћају?

Психијатар и директор Клинике за психијатрију Клиничког центра Србије проф. др Александар Дамјановић каже за „Политику” да врућине које предуго трају угрожавају цео организам и ремете метаболизам, али остављају трага и на психичком стању.

– Људи спорије мисле, спорије планирају, желе да се изолују од свега. Уместо да се усредсредимо на редовне обавезе, концентрисани смо на то како да избегнемо врућину. Психијатријски пацијенти због врућине имају погоршања, али и здраве особе су успорене, као да нису у „својој кожи”. У нашем поднебљу навикли смо на оптималну температуру од 25 до 27 степени. Стручно, медицински гледано, долази до нарушености хомеостазе – ремети се рад свих органа, али и биоритам: људи не могу да заспу, губи се ритам живота на који смо навикли. Клима-уређаји доносе краткотрајно олакшање, али то није природни амбијент – објашњава др Дамјановић.

Овај психијатар каже како су због свега тога људи напети и узнемирени. Покушај да се такво стање превазиђе узимањем алкохола само погоршава ствари.

– Отуда долази до пораста насилничког понашања, нарочито породичне агресије – каже наш саговорник. Он се слаже да су високе температуре повезане са већим бројем повреда на раду. Али, истиче да му нису познати научни радови у медицини, односно психијатрији, да ли врућина подстиче пораст стопе криминала.

Како је у Србији, с повременим изузецима, свако лето врелије од претходног, поставља се питање да ли ћемо постајати све сличнији медитеранским народима – успоренији, лежернији, мање активни?

– Темперамент, односно начин на који реагујемо на нешто, наслеђује се и тешко је генерализовати и предвиђати шта ће бити. Наравно, постоји могућност да услови средине који се драстично мењају утичу и на гене, и то је доказано. Значи, могуће је да ћемо у перспективи као народ постати можда успоренији, више летаргични. Али, за сада се добро држимо. Ево, када очекујете да због врућина које су нас смориле будемо успавани, догоди се да на хиљаде људи изађе и прославља успех ватерполиста – каже др Дамјановић, додајући кратко да када су врућине у питању „нема нам друге, него да их истрпимо”.

Владан Беара, психолог и психотерапеут, објашњава да због оваквих врућина, нарочито ако трају дуже, неки људи ноћу не могу да спавају, постају раздражљиви, узнемирени, брже плану и снижава им се праг толеранције.

– Код особа које су психички нестабилније ови проблеми су израженији. Најтеже врућину подносе они који се панично плаше инфаркта и шлога, а има и оних који страхују се да ће „полудети од врућине” – каже Беара.

Да ли врућина може да буде нека врста посттрауматског синдрома који ће оставити последице и када врелина умине?

– Проблем је што у нашој земљи постоји веома велики број људи који су генерално фрустрирани од свих мука које су нас задесиле, тако да ова врућина некима од њих дође као „шлаг на торти” – каже Беара.

Како упозорава, „људи се све више плаше свега и свачега, па и врућине”.

– До пре неколико година нико није грађане преко медија толико позивао да се пазе врућина. Тако се подгрева нека врста доживљаја угрожености и опасности. Врућина се представља као нека страшна опасност која нам прети. Да је тако, народи који живе јужније од нас већ би изумрли. Врућина, као и хладноћа, састави су део нормалне реалности, а на нама људима је да се адаптирамо, а не да због тога хистеришемо и паничимо – поручује овај психолог, додајући да му све то личи на нашу националну специфичност – паничан страх од промаје.

Специјалиста медицине рада и директор Института за медицину рада проф. др Александар Миловановић верује да више нико не може да оспори да се клима у Србији променила.

– Уверен сам да ће климатске промене мењати и наше радне и животне навике. Ми смо вредан народ, али ако врела лета постану правило, мораће да се поштују прописи који регулишу рад на отвореном у најтоплијем делу дана – каже наш саговорник.