АИ предлаже да проститутке не треба кривично гонити

Упркос жалбама група за женска права и апелу холивудских глумица, организација „Амнести интернешнел” подржала је политику декриминализације проституције. Око 400 делегата из 70 земаља усвојило је у понедељак у Даблину резолуцију која одобрава Међународном одбору да развије и усвоји политику о том питању, пренеле су агенције.

Као аргумент за такву одлуку наводе се истраживања која указују да је декриминализација најбољи начин да се одбране људска права сексуалних радника, који су „једна од најмаргинализованијих група у свету, суочени са константним ризиком од дискриминације, насиља и злоупотребе”. Организација није уважила примедбе бројних група за женска права.

Америчка Коалиција против трговине женама слаже се да „продавачице љубави” не би требало да буду гоњене, али је изнела став да пуна декриминализација претвара макрое у пословне људе, који некажњено продају рањиве жене, углавном сиромашне и дискриминисане.

Крајeм јула покренута је и онлајн петиција против предлога „Амнестија”, коју су потписале Мерил Стрип, Ема Томпсон, Кејт Винслет, Ен Хатавеј и друге холивудске глумице. У образложењу је наведено да би се тиме подржао „родни апартхејд”, у ком би део жена можда био заштићен од сексуалног насиља, али би оне које су против своје воље натеране у трговину сексом биле препуштене мушкарцима на немилост.

Са идејом декриминализације не слаже се ни Џесика Њуверт, адвокат специјализован за људска права.

„’Амнести’ износи став да је проституција слободан избор, што је став који упорно заговара индустрија секса, у којој се обрћу милијарде долара. Нема избора ако не постоји слобода да се изабере другачије. Ако организација заузме став да је проституција људско право, неће пружити подршку женама које можда немају другог избора осим да продају тело за новац, већ макроима и купцима секса, пред којима су сви могући избори”, написала је у „Гардијану”.

„Амнести” је на критике одговорио да је његова политика лоше протумачена и да декриминализација купопродаје секса између одраслих особа не значи укидање закона против експлоатације и трговине женама. С друге стране, проститутке су подржале декриминализацију и молиле Холивуд да их не брани.

Ники Адамс, представница Енглеског удружења проститутки, не пориче да постоје трговина женама и висок проценат силовања и насиља, али истиче да криминализација само отежава, јер жене у страху од хапшења не пријављују случајеве и не траже помоћ. Такође, ако се деси да буду ухапшене, немогуће је да нађу било какав други посао и остају у зачараном кругу проституције.

Постоји разлика између декриминализације, за коју се „Амнести” залаже, и легализације. Декриминализације значи укидање закона који прописују казне за купце и продавце сексуалних услуга, што ће, верују заговорници, охрабрити жене да затраже помоћ када су у опасности. Легализација значи регистровање и регулисање трговине сексом, као што је урађено у Немачкој, Холандији и Невади. Легализација је спорна, јер штити права регистрованих особа, док у илегали жене без лиценце и даље трпе. Нека истраживања показала су да је у земљама са легализованом проституцијом већи прилив белог робља. Декриминализацију подржавају и Светска здравствена организација и „Хјуман рајтс воч”.

Глорија Стајнем, ветеран борбе за женска права, заговара трећи, нордијски модел, који проституткама нуди алтернативу, а кажњава клијенте и истовремено их едукује о проблему глобалне трговине сексом.