Американци двапут дизали заставу у Хавани

Тек јуче пред долазак у Хавану тројица времешних Американаца испричали су како су жалили пре педесет и четири године када су спустили америчку заставу скинули је са јарбола, закључали амбасаду и отишли са Кубе, уверени да у ту земљу више никада неће имати прилику да се врате. Некадашњи маринци Џејмс Трејси, Мајк Ист и Лари Морис јуче су авионом америчког државног секретара Џона Керија поново слетели у Кубу и у року од неколико сати  присуствовали званичном дизању, не једне, већ две америчке заставе. Једна је дигнута пред новоотвореном амбасадом у центру Хаване, на истом месту где је пре више од пола века спуштена, а друга се нешто касније завијорила у кубанској резиденцији америчког шефа мисије Џефрија Делаурентиса, где је приређена реприза симболичне церемоније, само са другим званицама. Прва свечаност је увеличана присуством званичног државног апарата Кубе, док је на „резервну” церемонију позван „цивилни и дисидентски сектор”.

Ако су Куба и Америка најзад, на иницијативу Барака Обаме и Раула Кастра објављену још 17. децембра прошле године, успоставиле дипломатске односе, то не значи да је су решени спорови о улози Вашингтона у подстицању дисидентског покрета у Куби, или о утицајима радикалних „америчких Кубанаца” у Мајамију на председничке изборе у Америци и њиховим безбројним акцијама да се са власти скину прво Фидел, па потом и Раул Кастро. Тројица некадашњих маринаца су ретки, ако не и једини живи Американци,  непосредни сведоци замрзавања и одмрзавања веза између две суседне земље. А са кубанске стране, само дан пре Керијевог доласка, Фидел Кастро је прославио 89. рођендан у друштву Еве Моралеса и Николаса Мадура, председника Боливије и Венецуеле. Барак Обама није био ни рођен трећег јануара 1961. када је тадашњи председник Ајзенхауер прекинуо везе са комунистичком владом Фидела Кастра и када су тројица маринаца невољно уклонила америчку заставу са јарбола у Хавани.

У својој рођенданској колумни, објављеној у „Гранми” , Фидел Кастро не помиње директно обновљене односе између две земље, али наглашава да се штета коју је Вашингтон увођењем ембарга нанео Куби мери милионима долара.

Вашингтон још није укинуо тај ембарго, који већ двадесетак година осуђују све земље Уједињених нација изузев САД и Израела. Да би дошло до укидања економских санкција, са тим мора претходно да се сложи амерички конгрес, а мале су шансе да се то догоди, иако већина Американаца подржава нормализацију односа са Кубом.

Постављање амбасадора у Куби такође мора да  прође кроз зелено светло на Капитол хилу. Од слабе је помоћи логика Барака Обаме да досадашња политика САД није дала резултата и да мора да се мења, кад се изборна трка у Америци већ захуктала, а кубански Американци ту играју значајну улогу.

Џон Кери, први амерички државни секретар у посети Куби после 1945. године, рекао је да ће у краткој шетњи једном од централних улица Хаване бити у прилици да види и чује шта мисле и како живе обични Кубанци. Да ли је то могуће? Да ли је игде у иностранству иједан високи функционер САД имао непосредан, спонтани контакт са народним масама, и то такав да може да им опипа пулс.

Хавана уз подршку Латинске Америке захтева да се што пре укине економски ембарго САД и да се територија око Гвантанама, где се налази америчка војна база и чами још стотинак затвореника осумњичених да су џихадисти, врати Куби, док Вашингтон очекује да „Куба препусти народу да демократски изабере своју будућност”.

У међувремену, настала је „глобална трка да се направи бизнис на Куби пре него што у њу продру Американци”, пише лондонски „Економист”.

И Бараку Обами се жури. Он би хтео да буде први амерички председник у новој ери који је за свог мандата ступио на тло Кубе. И Раул и Фидел Кастро би га радо дочекали, јер, како је рекао Раул Кастро, „Обама је поштен и искрен човек”. Али не зависи све од њега.

За сада се велики део отопљавања односа огледа само у симболима и заставама. И то је нешто за закаснели почетак укидања хладног рата. Кубанска застава надомак Беле куће дигнута је још пре месец дана када је овој церемонији присуствовао и кубански министар спољних послова. Кери је тек јуче могао да стигне у Хавану па су тако Американци подигли свој национални симбол месец дана касније. Али два пута.