Наш сертификат кошта до 10.000 евра

Три „Политикина“ текста о начинима финансирања и рада Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), која окупља представнике привреде, општина и цивилног друштва, покренули су полемику о значају рада овог удружења којем су локалне самоуправе последњих осам година уплатиле 110 милиона динара. Представници ове организације негодовали су због писања „Политике“ сматрајући да нисмо разумели мисију НАЛЕД-а и конкретну добит коју општине имају од њих. Као што смо већ навели, чланови овог удружења годишње плаћају од 750 до 2.200 евра на име чланарине. Осим чланарине, стотинак општина плаћало је НАЛЕД-у друге услуге: сертификацију општине са повољним пословним окружењем, промоције, радне ручкове с министрима... Писмо са примедбама на рачун нашег истраживања, које смо објавили пре три дана, потписао је Владан Атанасијевић, председник Управног одбора НАЛЕД-а, директор фирме „Assecco-see“ и потпредседник Привредне коморе.

Зашто НАЛЕД сматра да је оштећен текстовима у нашем листу о финансирању овог удружења?

– Нисмо баш оштећени, али се не осећамо пријатно јер сматрамо да нисмо ни у каквом налету на буџете општина, већ радимо друштвено користан посао, како за општине тако и за привреду, као и за све грађане.

Нашу рачуницу о томе колико је буџетског новца уплаћено на рачун НАЛЕД-а у писму сте назвали „пуким збрајањем цифара“. Фонд за хуманитарно право такође се, користећи исту терминологију, пожалио на наш начин рада. Да ли мислите да смо на други начин могли да израчунамо колико је новца пореских обавезника уплаћено вашем удружењу?

– Ми смо чланска организација и свих 220 чланова, међу којима су представници 90 локалних самоуправа, 110 привредника и 20 организација цивилног друштв,а уплаћује чланарину. Ми нисмо буџетски корисник, а чланови нам приступају добровољно и уплаћују одређени износ чланарине.

Све је то наведено у тексту, али јасно вам је да смо морали да саберемо уплаћене износе да бисмо дошли до крајњег резултата. Нисмо могли да одузимамо?

– То су чланарине које су уплаћиване током осам година.

Тако је и наведено у тексту објављеном у „Политици“, што значи да нисмо имали погрешне информације?

– Нисте, али значајно је навести да чланарина које општине уплаћују износи само десетохиљадити део буџета локалних самоуправа.

Да ли то значи да грађане не треба да интересује где одлази тај десетохиљадити део буџета општина?

– Наравно да имају право да знају у шта је утрошен њихов новац. Желели смо само да укажемо на корелацију тих износа, а о начину трошења новца пореских обавезника грађани треба да се информишу преко својих локалних самоуправа.

Сомбор, Београд, Чачак и Стара Пазова, општине су и градови који су уплатили највише новца на рачун НАЛЕД-а. Сомбор је уплатио 3,2 милиона динара, а остали наведени градови око 2,7 милиона. Које конкретне активности су спровођене у овим општинама и шта је предузето како би побољшана привредна клима?

– Организовали смо сусрете са ресорним министрима, током којих су представници локалних самоуправа имали прилику да утичу на неке законе. Учествовали смо, као чланови радне групе у изради Закона о приватизацији, Закона о стечају. Такође, ту је нацрт закона о финансирању локалне самоуправе, који је сада у изради и директно утиче на сваку општину. Као и нацрти закона о накнадама за коришћење јавних добара, о улагањима и катастру. Били смо чланови радне групе током израде Закона о планирању и градњи. Радећи, уз помоћ ангажованих стручњака, покушавамо да побољшамо регулаторну реформу и локалну климу. Веза између локалне самоуправе и привреде јако нам је битна и представља основ рада НАЛЕД-а.

На који начин утичете на промену закона?

– Као чланови радних група или достављамо своја решења министарствима.

Ко вас је овластио да учествујете у израдама закона и да ли, као чланови радне групе, заступате интересе невладиних организација?

– Заступамо интересе наших чланова, а у радним групама учествујемо на позив министарстава. НАЛЕД одређује своје циљеве и у складу са тим извршна канцеларија ангажује стручњаке који нам помажу да изразимо потребе нашег чланства. Примера ради, осмислили смо националну и локалну сиву књигу у којој се наводе препоруке за уклањање административних препрека за пословање.

Општине су из буџетских средстава плаћале ручкове својих представника са високим државним функционерима, које сте организовали. Да ли мислите да је посао тих министара и државних службеника да се састану са својим колегама који раде на општинском нивоу и пруже им подршку и помоћ? Да ли им је неопходан посредник?
– Не могу да одговорим у име министара. Показало се у пракси да је та форма одржавања састанка веома добра јер у непосредном контакту представници општина представе конкретне проблеме који их муче. На радном ручку с министром Вујовићем, почетком ове године, наши чланови су упитали државне функционере да ли је могуће отписати порез на робу која је уништена у поплављеним фирмама. То је касније и учињено.

Будући да обављате функцију потпредседника Привредне коморе, да ли мислите да се делатности овог удружења и НАЛЕД-а помало преклапају?

– Није баш тако. НАЛЕД је потписао са Привредном комором уговор о сарадњи прошле године где је гледано да комплементарно радимо на побољшању пословне климе. Дијалог локалних самоуправа и привреде који се остварује у НАЛЕД-у надопуњује рад Привредне коморе.

Годишњи приход вашег удружења износи милион евра. Да ли знате да удружење грађана може да се бави делатношћу умереног обима, у складу са циљевима за које се бори?

– Та одредба односи се на бављење привредном делатношћу и у том смислу послујемо у складу са законом. Морам да разјасним да наш приход представља наш промет, тачније то су сви приливи који стигну на рачун у току једне године. То није профит који је остварен. Преко пројеката нам је уплаћено 67 одсто средстава, 30 одсто представља чланарина, а остатак обезбедимо пружајући услуге.

Која је улога фирме „EXPOSE“ коју је НАЛЕД основао 2013. године?

– Уз помоћ те фирме обезбеђујемо додатна средства уколико нам приходи које добијамо уз помоћ НАЛЕД-а нису довољни за реализацију циљева.

Будући да је накнаду за породиљско за једну особу, само за један месец 2012. године, држава рефундирала НАЛЕД-у 700.000 динара, знате ли који проценат иде на плате запослених?

Око 50 одсто годишњих прихода одлази на бруто плате 19 запослених и хонораре више од 20 спољних сарадника. Чланови управног, извршног и надзорног одбора не примају накнаду за рад, а 19 запослених у извршној канцеларији плаћено је у складу са одговорношћу коју имају. Ствар је личне процене да ли је то много или мало.

Колико кошта сертифакат о постојању повољне пословне климе у општинама?

Процес сертификације кошта 6.500 евра за општине, а 10.000 евра за градове. Морам да напоменем да имамо веома строге критеријуме које су наши стручњаци осмислили и да од 60 пријављених општина, 31 је сертфикована. Поносни смо јер издајемо сертификате за градове у Македонији, Босни и Хрватској. Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) сарађује са нама приликом сертификовања у региону. На листи мањих градова са најповољнијом климом за улагање, коју је објавио „Фајненшл тајмс“, налазе се наши сертификовани градови: Зајечар, Врање, Зрењанин, Сремска Митровица.

Министарство економије и регионалног развоја 2009. године уплатило је 900.000 динара НАЛЕД-у за остварење овог пројекта. Да ли је ова чињеница тајна, будући да је ваши службеници скривају?  

Наравно да није тајна. Тај новац добили смо на конкурсу министарства. Наше удружење се финансира из пројеката на које се пријављујемо као и остале организације.

Дичите се кампањом на аеродрому и кажете да је промовисање Сомбора, које је коштало 675.000 динара платио донатор који послује у том граду. О којем донатору је реч?

У питању је фабрика млечних производа „Лакталис“. У овом граду иначе послује успешно и италијанска компанија „Калцедонија“ и „Ферари пласт“, а убрзан је и процес добијања грађевинских дозвола.

Да ли је аеродром наплатио коришћење свог простора?

Не, будући да је реч о некомерцијалној кампањи, у којој је аеродром партнер.