Фолић: Сви објекти „Београда на води” подложни изменама

Изградња првог објекта у оквиру пројекта „Београд на води” почеће крајем септембра, реч је о две куле, а надземна квадратура пројекта, чији највећи део је урадила домаћа фирма „Машинопројект” је 68.000 квадрата, рекао је главни градски урбаниста Милутин Фолић гостујући на ТВ Пинк.
Он је појаснио да је илустрација пројекта „Београд на води”, нешто што људи схватају дословно, настала као део мастер плана који је био почетна идеја овог пројекта, али сви објекти који се налазе на њој подложни су изменама. Макета пројекта у оквиру којег ускоро почиње да се гради, представљена је у Кану ове године.
– Реч је о две куле које се степенасто подижу и отварају визуру из града према реци, што је један изузетно леп пројекат – рекао је Фолић и додао да се још увек не знају извоћачи радова јер је тендер у току, а након тога ће се знати и колико ће радови трајати и колика ће бити њихова цена, која у сваком случају мора бити таква да ти радови буду тржишно исплативи.
Према Фолићевим речима, оно што је било до Града Београда – да се терен очисти и да се омогући инвеститору да уђе у ту парцелу, град је завршио, а пре недељу дана порушен је  и последњи објекат у првој А фази пројекта „Београд на води”.
– Цео пројекат који треба да се ради наредних неколико деценија подељен је на неколико фаза. Прва фаза је оно што није условљено измештањем пруге, а у оквиру ње је одвојена прва А фаза, где има четири објекта, један од њих је овај објекат који креће да се гради крајем септембра, други је хотел са сервисираним апартманима, затим је ту Кула Београд и тржни центар. Већ се раде и идејна решења за прву Б фазу – објаснио је градски урбаниста.
Он је нагласио да ће од „Београда на води” велике користи имати домаћа грађевинска индустрија.
– Постоји нека технологија која је недоступна нашој грађевинској индустрији  и сасвим је логично да се укључи и нека страна компанија, али ће предност увек имати домаће фирме. И та страна фирма ће увести само своје знање, а упослиће домаће инжењере, куповаће машине у Србији, плаћаће порез у Србији и практично ће се понашати као домаћа – рекао је Фолић.
Он је говорећи о пројекту „ИМЕ” – Индетитет, Мобилност, Екологија, прецизирао да је реч о двадесетак малих пројеката који су основне смернице стратегије развоја града Београда.
– Оно где Београд заостаје за осталим престоницама Европе је управо идентитет, подизање еколошке свести и мобилности у граду. У Београду и даље постоји хијерархија саобраћаја која је стара неколико десетина година, аутомобил је и даље на првом месту. Ми то сада мењамо, на прво место треба да дође пешак, затим бицикл, јавни градски превоз и тек на крају приватни аутомобил – рекао је Фолић и додао да је Љубљана на тај начин цео центар града претворила у пешачку зону, а број туриста се повећао.
Он је нагласио и да се ради на неколико пројеката гаража, а Студентски трг је једна од првих које ће радити ЈКП „Паркинг сервис” са неких 700 места, затим „Трг републике”, „Косанчићев венац”, „Тадеуша Кошћушка”. Ради се и на неких двадесетак потенцијалних подземних и надземних гаража у граду.
– Радимо на томе да се мрежа бициклистичких стаза у граду разграна  и да осим у Новом Београду ове стазе буду и у центру града, али и да се уведе бицикл као средство јавног градског превоза. Идеја је да се бицикл рентира на једном месту, а врати на другом – рекао је Фолић и додао да ови мали пројекти у оквиру „ИМЕ”  изискују мала средства, а ефекат је многострук.
Он је рекао да се уводи нови вид комуникације са грађанима путем апликације за мобилне телефоне, где ће грађани моћи да утичу на ствари које се дашавају у граду, где ће моћи да дају сугестије, али и да буду инспектори на терену и укажу на пропусте.
– Комуникација са грађанима ће се одвијати на два нивоа, један је преко апликације која ће до краја године бити у функцији, а друго је да ћемо на терену имати једну екипу која је разговарати са грађанима, да ли они желе да се ту нађе игралиште за децу, више клупа и слично – рекао је Фолић.
Градски урбаниста је најавио да ће се реализовати и два пројекта која су везана за градске фасаде, један се односи на њихову реконструкцију, а други на осветљење.
– Кад је реч о реконструкцији, она је подељена на неколико пројеката. Реконструкцију у центру града радимо на два начина. То су фасаде  које су под заштитом  Завода за заштиту споменика и оне се реконструишу на основу пројеката које уради ова установа. То се ради преко донација или програма који омогућава да град финансира иако су фасаде приватне, с обзиром на то да је у питању културно наслеђе.  За прво време имамо седамдесетак пројеката који су за донације и седамдесет пројеката који су покрили ужи центар града, културно-историјске целине. То су у првој фази Косанчићев венац, Бранкова и Карађорђева улица и Обилићев венац. Други вид реконструкције фасада је могућност да се фасаде које нису заштићене обложе термоизолационим материјалима којима се штеди енергија и том разликом се фактички финансира обнова фасада – рекао је Милутин Фолић.