Најскупљи пашњак у Београду

Део плаца у Скерлићевој 20 на Врачару на којем је пре три године муњевитом брзином никла луксузна вишеспратница, у катастарским књигама непокретности града Београда својевремено се, до пре неколико година, водио као „пашњак прве класе”. Да ли су и када тачно то драгоцено парче земље надомак Храма Светог Саве уопште прекривали зелени пашњаци, ни најстарији житељи овог краја не могу да се присете. А општина Врачар и градске службе упитане да објасне зашто је тај врачарски потес био заведен као пашњак и чији је он био нису умеле да одговоре. Од једног до другог стигли смо до Републичког геодетског завода где је потврђено да се та парцела некада цела водила као пашњак, а данас је градско грађевинско земљиште, с тим што се 54 квадрата који нису под објектом и даље воде као пашњак.

Једино је сигурно да се сада на том месту у срцу Врачара уздиже модерна четвороспратница обложена мермером. Подигла ју је група инвеститора међу којима је и некадашњи министар одбране Драган Шутановац. Против њега се пред Првим општинским судом у Београду и даље води кривични поступак због непријављивања да је са супругом Маријом стекао власништво на 1/10 идеалног дела стана 3 од 63 квадрата у стамбено-пословном објекту у Скерлићевој 20.

Стари Врачарци уверени су да овај престонички крај, баш због таквих дошљака, све више губи аутентични изглед па му, како кажу, све више бледи „стари шмек” какав је имао пре рата. Међу њима има и оних загриженијих који сматрају да би већи део Врачара требало прогласити заштићеном амбијенталном целином. Тиме би се, додају, спречило насумично подизање стамбених објеката са становима чија је цена и до 3.000 евра по квадрату. Посебно вишеспратница које одреда подсећају једна на другу, јер су углавном оковане у мермер и старо гвожђе.

– Већ 63 године живим на Врачару, толико га и памтим. У време када сам одрастао није било никаквих пашњака на потезу око Скерлићеве, преко Тополске, Ранкеове, некадашње Улице др Симе Милошевићева, а данашње Новопазарске… У свим тим и околним уличицама налазиле су се прекрасне куће, прави архитектонски бисери, којих данас нема. Нису то биле никакве грдосије, као што се данас могу видети на сваком ћошку Врачара, већ ниске, махом приземне куће са двориштима – присећа се Славко Божовић, вишедеценијски становник Врачара. Кукурузна поља простирала су се километрима наниже, иза Јужног булевара, додаје он.

Његова мајка др Саша Божовић, жена – ратник, докторка и ауторка књиге „Теби, моја Долорес”, причала му је, присећа се Божовић, да су се поља кукуруза, рецимо, простирала у близини некадашњег логора Топовске шупе, као и да су се пре рата улицама које окружују Светосавски плато кретале коњске запреге у правцу Каленића.

– Све је било некако уређено, куће су биле на предивним плацевима. Садашње зграде никако не би могле да се уклопе у некадашње вредности Врачара – додаје Божовић.

То што је баш плац у броју 20, смештен тачно преко пута Народне библиотеке Србије, некада био под пашњаком, не значи да је и једини на Врачару.

– И поједини делови Невесињске су, колико знам, и дан-данас заведени као пашњаци – открива у неформалном разговору са „Политиком” Александар Ивановић, председник Скупштине општине Врачар.

Да је можда баш Скерлићева права адреса која верно сведочи о сусрету старог и новог Врачара опомињу и куће и зграде које се све више тискају у тој маленој улици. Ред модерних објеката, ред старинских једноспратница. Као и у суседству, у Мачванској, где су модерне зграде некако сабиле старе куће ближе Храму. Утисак је да ће и оне ускоро да нестану са мапе Врачара под налетом инвеститора.

Нови претрес заказан за 16. септембар

Драган Шутановац терети се за кривично дело непријављивање имовине или давање лажних података, што је пописано чланом 72 Закона о Агенцији за борбу против корупције. Како сазнајемо у Првом основном суду, следећи претрес заказан је за 16. септембар, а оптужница је подигнута у мају 2013. јер Шутановац 31. јануара 2012. као јавни функционер тог дана није пријавио имовину у оквиру извештаја о имовини и приходима које је стекао са супругом Маријом у току 2011. године. Непокретност је стекао, пише у оптужном предлогу, по основу уговора о купопродаји који је закључен 14. јуна 2011.

Шутановац и још девет инвеститора

Како је „Политика” раније обавестила своје читаоце, осим брачног пара Шутановац, објекат на Врачару градили су и Немања Видић, фудбалер енглеског „Манчестер јунајтеда”, Миа Зечевић, кћерка некадашњег генералног секретара ФК „Партизан” Жарка Зечевића, Гордан Петрић, некадашњи фудбалер и потпредседник ФК „Партизан”, Драган Петрић, Драгиша Вујовић, Зоран Јанковић, Спасоје Ивановић, Ненад Ђорђевић и „Вилаб фарм ЛТД” из Лимасола на Кипру.

Сви они су 29. јула 2011. године поднели захтев Секретаријату за урбанизам за измену правоснажног решења о одобрењу за изградњу у Скерлићевој 20 због промене инвеститора и пројектне документације. Исти секретаријат је тај документ најпре издао компанији „Трешња д.о.о” и Милошу Рутовићу у фебруару 2010. године и одобрио им зидање троспратног стамбено-пословног објекта од 3.863,49 квадратних метара са 17 станова, два локала и 24 гаражна места.