Кинеска кланица акција

„Црни понедељак.” Тако је званична кинеска новинска агенција „Синхуа” описала јучерашњи стампедо инвеститора са берзи у Шангају и Шензену, иза кога се таква паника разлила светом, да је само у Европи 300 најјачих фирми на финансијским тржиштима изгубило преко 440 милијарди фунти. Упоредо са највећим падом вредности акција у Шангају од 2007. године, вредност барела нафте спустила се на најнижи ниво од почетка 2009 (испод 40 долара), док су остале стратешке сировине збирно обезвређене на цену са почетка миленијума. Чак је и унца злата – класично прибежиште инвеститора у неизвесним временима – јуче појевтинила, након петодневног раста вредности. Стрмоглав вредности забележила је и већина валута земаља у развоју (од казахстанске тенге до јужноафричког ранда) као и акције водећих азијских компанија (од „Тојоте” до „Самсунга”).

„Успоравање кинеске привреде и невесела слика привреде земаља у развоју растресли су финансијска тржишта широм света, без знакова скорог смиривања”, оценио је јуче „Њујорк тајмс”.

Јучерашњи пад вредности акција на шангајској берзи од скоро девет одсто – којим је обрисана сва овогодишња зарада – сликовито значи да је од 1.114 тамо регистрованих компанија, 990 исказало губитак вредности акција од 9,9 одсто (10 одсто је плафон након кога се забрањује даље трговање тог дана), док је само пет фирми у понедељак регистровало зараду.

Покретач највећег дневног пада вредности акција на берзи у Шангају у последњих осам година било је изневерено очекивање берзи да ће Пекинг преко викенда најавити нове мере против даљег клизања јуана и убрзане бежаније капитала (70 милијарди долара повучено је само у јулу). У међувремену, од прве званичне девалвације јуана од 1994. године (11. августа), светске берзе су – обезвређивањем вредности акција – изгубиле око пет билиона долара.

Берзанска нервоза драстично је нарасла након извештаја крајем прошле седмице да кинеска прерађивачка индустрија, окосница раста друге најјаче економије света, бележи најспорији раст у последњих шест и по година. Иза тога, у петак су берзе јавно очекивале нове потезе Пекинга: посебно инјекцију нових милијарди ради стабилизације курса и снижавање обавезног нивоа резерви банака. Уместо тога, кинески естаблишмент дозволио је први пут тамошњим богатим пензионим фондовима да инвестирају на берзама!

Берзе су стога јуче пописале „кинеске загонетке” чији ефекат на светско финансијско тржиште, али и глобалну привреду, за сада није могуће докучити.

Да ли је централна банка Кине одустала, барем у овом тренутку, од даљих интервенција на тамошњем финансијском тржишту? Хоће ли јуан пасти још ниже? Какве су шансе да Кина оствари раније најављени привредни раст од седам одсто у 2015? Можда је привредни раст Кине данас много нижи од 6,6 одсто, колико је остварено у јулу?... Ове и друге слутње подстакле су драматичну распродају акција свих могућих врста на берзама од Шангаја, Сеула и Сиднеја, до Франкфурта, Лондона и Волстрита.

„Кина је подстрекач макропанике, све личи на азијску кризу пред крај прошлог века”, оценио је јуче Ројтерс.

Драматичан утицај који текућа привредно-финансијска превирања у Кини имају на добар део остатка света није неочекиван. Наиме, кинеска привреда чини 15 одсто глобалне економије и остварује четвртину светског БДП-а, преноси јучерашњи „Фајненшел тајмс” податке ММФ-а.

У међувремену, бројне земље у развоју – тесни пословни партнери у кинеском силовитом привредном залету од почетка миленијума, већ броје „жртве”. Групација земаља у развоју, где иначе живи шест од седам милијарди становника планете, тренутно су оптерећене спољним дугом од преко 4,5 билиона (све јачег) америчких долара. Ослабљена национална валута Кине за те земље значи да ће њихов извоз тамо бити све скупљи, враћање дуга све теже, док би „азијски тигар” могао да искаже осетно смањену тражњу сировина – посебно нафте и руда из некадашњег „трећег света”.

Берзе посебно брине то што се јучерашња кланица акција догодила у летње време смањене трговине и пре септембарске одлуке америчких Федералних резерви о даљем курсу основне референтне каматне стопе у САД.

Стрепњу од следеће велике глобалне финансијске кризе подстичу најмање два фактора: један да се не види шта би тренутно подстакло глобални привредни раст, и други – податак да је са финансијских тржишта земаља у развоју (не само Кине) у последњих 13 месеци измештено преко 1.000 милијарди америчких долара, што је готово два пута више него на почетку претходне кризе 2008–2009. године.