У плану и уписни праг за гимназије

Одлука министра просвете др Срђана Вербића да уведе уписни праг за књижицу четворогодишње средње школе наишла је на одобравање, али и критике стручне јавности. Просветне власти иду корак даље и најављују увођење уписног прага и за – гимназије.

– Ово је одлична одлука, поздрављамо потез Вербића, камо среће да је донета и раније. Форум средњих стручних школа одавно се залаже за увођење уписног прага, јер смо долазили у ситуацију да нам се у гимназије уписују деца која су у основној школи имала довољан успех, па да тако губимо потенцијално добре мајсторе – каже за наш лист Милорад Антић, председник овог синдиката и професор математике и информатике у београдској Школи за негу лепоте.

Он каже да разуме жељу готово сваког ђака да упише гимназију и заврши факултет, али да немају сви потенцијал за то. А можда би могли да буду добре занатлије.

– Ви сада више не можете да пронађете доброг столара или водоинсталатера. Србији су потребни мајстори, ни без њих нема напретка. Оваквом одлуком добићемо и квалитетне интелектуалце и квалитетне мајсторе – каже Антић.

На наше питање да ли ће ова одлука значити и социјално раслојавање, јер ће на факултет ићи само деца богатих и интелектуалаца, Антић одговара да то сигурно неће бити тако, јер уколико дете нема довољно знања и поена, неће моћи да упише гимназију, без обзира на „породични педигре”.

– Одлуку о уписном прагу за књижицу четворогодишње средње школе донели смо због праксе да чак и деца са лошим просеком по инерцији уписују четворогодишње профиле и да на крају добијемо машинског техничара који не може да се запосли или не може на факултет, а останемо без вариоца чије школовање траје три године, а који би могао одмах после тога да нађе посао – објашњава за наш лист проф. др Зорана Лужанин, државни секретар Министарства просвете.

По њеним речима, дуго се већ средње стручне школе жале Министарству да се у школама срозава просек оцена ђака који им долазе. Иста информација стиже и са факултета, који нису задовољни знањем које студенти донесу из средњих школа.

Лужанинова, која је и некадашњи члан Националног просветног савета, тела које доноси главне одлуке у образовној политици Србије, додаје да је рачуница јасна: да би неко имао 49 бодова, довољно је да буде слаб врлодобраш.

– Ако узмемо за пример ђака који има просек 3,5 – он већ има 49 поена и потребно му је да освоји само још један бод на било којем од три теста; нека на свим тестовима заокружи све одговоре под А, сигурно ће освојити барем један бод – објашњава Зорана Лужанин, професорка ПМФ у Новом Саду.

На наше питање да ли је ово заправо социјални, а не уписни праг, она одговара да неће бити никаквог социјалног раслојавања, основна идеја је да ђаци буду на време обавештени каква су правила игре и да већ од 1. септембра „загреју столицу”.

– Нисмо хтели да стављамо праг и на успех и на тест, јер уколико је неко подбацио током основне школе, увек има шансу да то исправи на завршном испиту. Следеће што нам предстоји је стављање прага и за гимназије, али о томе прво морамо да се консултујемо са факултетима – каже наша саговорница.

Како објашњава, затражено је од Медицинског и Економског факултета да доставе податке о томе колико се деце уписује из гимназија, а колико из медицинских и економских школа, па ће на основу тога бити и донете будуће одлуке.

– Питајте старе лекаре, сви су завршили гимназије. Данас деца користе медицинске школе као лакшу улазницу за факултет, а истовремено остају празни трогодишњи профили у средњим школама. Процене су да 80 одсто ђака медицинске школе уписује Медицински факултет, а на неким профилима и свих 100 одсто, попут фармацеутског техничара – наводи Лужанин.

Другачијег мишљења је Миодраг Сокић, председник Форума београдских гимназија:

– Овакви нормативи нас враћају корак уназад, зашто бисмо неком детету чији отац има зубарску ординацију и жели да настави породични посао, бранили да заврши Зуботехничку школу ако има 48 бодова? Не може се решити ситуација на терену једним резом. Критеријум већ постоји, а то је број бодова – сматра Сокић.

Овај професор рачунарства и информатике у Првој београдској гимназији каже да и сада ђаци са мање бодова иду у трогодишње школе и да у Београду већина гимназија одавно тражи 80 и више бодова за упис.

– Нема разлога да се уводе никакви прагови, тиме не треба да се бави Министарство, већ да одреди који су профили потребни овој држави и колико је одељења и ђака потребно за поједине, посебно занатске школе – сматра Сокић.

Детаљи ове одлуке биће познати када Правилник о упису у средње школе буде објављен у „Службеном гласнику”, што се очекује пре почетка нове школске године.