Чашица по чашица – странпутица

За људе који су старији од 50 година – дакле особе здраве, активне, са успешном каријером и високим образовањем, дружељубиве и социјално добро котиране, пијење алкохола носи већи ризик за угрожавање здравља, него што је то случај код њихових вршњака, који су мање успешни.

Ово је закључак медицинске студије, објављене недавно у „Бритиш медикал журналу” која је укључила више од 9.000 учесника. Истраживање је бацила ново светло на такозвани скривени феномен опијања у средњем животном добу. Научници сматрају да би ове особе требало да прихвате чињеницу да имају проблем са алкохолизмом. Без обзира на обиље у којем живе, успешан послован живот и каријеру, релативно добро здравље, лекари тврде да свакодневно испијање чаша или флаша пића води у озбиљне здравствене проблеме. Ове особе имају веће шансе да добију мождани удар, неке врсте рака, депресију и обољења јетре. Врхунац ризика мушкарце стиже у раним шездесетим, док код жена ризик опада, како даме постају старије.

Истраживање, чији су резултати пренети у британским медијима покренуло је мноштво критика на друштвеним мрежама. Људи траже слободу да „једу, пију и буду весели”. Питају се шта има лоше у томе ако пију онолико колико им прија, при чему нису пијани, не мучи их мамурлук и – добро се проводе. Они категорички тврде да нису ни пијанице, ни пропалице, додајући да им пијење у средњем животном добу – прија. Чак да им је то најомиљенија ствар!

Др Мира Ковачевић, психијатар и директорка београдске Специјалне болнице за лечење болести зависности у Драјзеровој, упозорава да често људе не препознају да су постали зависни од алкохола, нарочито ако су убеђени да пију умерено.

– Средовечни мушкарци, како старе, пију све више, док жене пију мање, али све више узимају таблете за смирење. Ипак, друштво је много толерантније према мушкарцима који пију – каже наша саговорница.

Коментаришући закључке нове британске студије, др Ковачевић каже да је одавно познато да пијење алкохола после 50. године оставља последице на крвним судовима и многим органима.

– Минималне дозе алкохола, не значе и минималну штету. Многи верују да их само два пива или неколико чаша вина чувају од већих штетних последица по здравље, а то уопште није тачно. Постоји збирно дејство: ако неко 20 и дуже година пије свакодневно, то сигурно остави последице на здравље, што није случај ако не пијете уопште или веома ретко – упозорава др Ковачевић.

Такође, наша саговорница подсећа да алкохолна пића различито делују јер су неки људи осетљивији на штетно дејство у односу на друге.

– Неко заиста може да пије цео живот и да доживи дубоку старост, а неко ће се суочити са озбиљним проблемима са здрављем иако је пио умерено, али је то радио свакодневно. Зато је важно одлазити на превентивне систематске прегледе, поготову после 50. године – каже докторка.

Није никаква тајна, рећи ће докторка Ковачевић, да и у Србији пословни ручкови протичу уз значајне количине алкохолних пића. Није тајна ни да стране фирме које послују у Србији веома стриктно контролишу колико алкохола се троши на радном месту.

 – Уобичајено је да наш мушкарац у кафани наручи чувено пиво, а не „кока колу” или лимунаду. Мушкарци не сматрају пиво озбиљним алкохолом, а половина пацијената на одељењу за лечење алкохолизма у нашој установи тренутно је овде баш због пива – каже др Ковачевић.

У Специјалној болници у Драјзеровој улици, по речима директорке, лечили су се и људи који припадају богатијим и образованијим слојевима:

– Овде смо лечили лекаре, новинаре и представнике других занимања, запослене на одговорним позицијама, а не само раднике и мање образоване особе. Људи који имају добар посао или успешну каријеру, а имају проблем са алкохолизмом, тешко се одлучују за лечење. Код њих постоји страх да ће им лечење од алкохолизма озбиљније угрозити каријеру, него некоме ко је само обичан радник. Мада и обичан радник, на пример, у комбинату „Колубара” може да изгуби посао због проблема са алкохолизмом – наводи наша саговорница.

По последњим подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, навика свакодневног конзумирања алкохола је највише заступљена међу најсиромашнијом популацијом. Да је прошле године пило алкохол изјавило је 72 одсто одраслих испитаника. Проблем такозваног ексцесивног пијења, што значи више од 60 грама чистог алкохола у једној прилици једном недељно или чешће, има четири одсто становника.

Др Ковачевић је уверена да је и у Србији веома присутан скривени феномен пијења алкохола.

– Одређена зависност, прво психолошка, али и физиолошка, која није толико изражена, постоји и код особе која пије свакога дана, макар се радило и о само једном или два пића. Истина да таква особа не би два дана окусила алкохол, код ње се не би испољили знаци физичке апстиненцијалне кризе. Такви алкохоличари се за помоћ стручњаку јаве тек када имају неке соматске тегобе: пропадне им јетра или због алкохола добију чир на желуцу – објашњава наша саговорница.

Докторка Ковачевић не прихвата ни примедбу да алкохол многима помаже да смање напетост изазвану свакодневним бригама и егзистенцијалним проблемима.

– То не може бити одржив изговор нити алиби. Уосталом, ово истраживање и упозорење стиже из земаља, које нису у транзицији или у кризи као што смо ми. Ми се увек на то изговарамо. Сигурно је да у Србији живот није лак и да су услови у којима се живи и ради – тежи, али то није ни окидач, ни оправдање. То је линија мањег отпора. Свако може да пронађе и неки другу активност да умањи стрес којем је изложен, а не пијење алкохола. Поготову је то ризик за оне особе које не знају да ли ће се зауставити на једној флаши пива, или ће јој бити потребне већ две-три конзерве. Таква особа ће полако потонути у алкохолизам – упозорава саговорница.

Иначе, по усвојеним критеријумима, сматра се да здрављу не могу да нашкоде до два пића за мушкарце односно једно за жене. Поменуто истраживање скреће пажњу да штетно пијење стиже када конзумирамо до 22 јединице пића, за мушкарце, односно 15 за жене. Из ове терминологије, преведено на чаше и флаше, то је количина равна једној и по флаши вина или четири до пет чаша пива на дан, што за наше прилике није ни финансијски лако обезбедити. Уосталом, др Ковачевић примећује да се у Србији генерално мање пије, али да разлог није прекид са лошом навиком и лечење, већ беспарица.

Она додаје да је алкохол за неке антистрес терапија, друштвено прихватљива активност, чак и промовисано понашање, судећи по десетини реклама које агресивно промовишу забаву уз пиво. Поводом коментара обичних људи везаних за ово истраживање у којима доминира одбијање да се прихвати да пијење после 50. може бити ризично, наша саговорница има кратко објашњење:

– Људи воле да се опусте, да уживају, да их не подсећамо на последице и могућности да им се нешто лоше деси. Људи не желе негативне вести. Мора да се мења стереотип да није мушкарац онај који кад пече роштиљ не држи флашу пива. Може то да се ради и уз лимунаду! – уверава докторка и тврди да је доказана тврдња да је алкохол штетан и од ње не можете бежати!

Др Мира Ковачевић радо цитира и др Нору Волков, директорку америчког националног института за зависност од дрога, која много времена троши на то да широким народним масама објасни да су све врсте зависности – болест.

– У било којој врсти зависности мења се неурохемија мозга. Када таква особа жели да престане са неким понашањем, некада жеља није довољна. Просто не може да се мења, јер мозак је почео да функционише по другом систему. Мозгу није више као награда довољно да попије безалкохолно пиће, мозак тражи алкохол. Из такве зависности, односно зачараног круга, не може се изаћи без стручне помоћи. Има, истина, особа које када имају вољу и мотив то могу да ураде сами, али великој већини је потребна стручна помоћ – каже др Мира Ковачевић.