ЕУ мора да решава узроке доласка избеглица

Од нашег дописника 

Франкфурт, Хајделберг – План од десет тачака који су за решавање избегличке кризе у Европи предложили немачки вицеканцелар Зигмар Габријел и шеф дипломатије Франк Валтер Штајнмајер, а који је „Политика” у среду у целости објавила, изазвала је заглушујућу тишину у престоницама земаља Европске уније. Поједине владе, попут британске, не желе да прокоментаришу овај план чак ни на захтев својих новинара, истичући само да Лондон не жели да учествује у предложеним обавезујућим квотама за расподелу избеглица у ЕУ.

Европски стручњаци, међутим, сматрају да би о овом плану требало расправљати иако је, како каже у разговору за „Политику” професор др Хајнц Фасман, он комбинација већ постојећих планова и докумената. Фасман, који је члан Експертског савета немачких фондација за интеграције и миграције, каже да су, примера ради, прве две тачке део правила ЕУ још од 1999, те да је право питање зашто она никад нису примењена.

„Један од проблема је како подстаћи, на пример, Грчку да се држи правила заједничког европског азилантског система и да региструје све избеглице које траже азил када дођу у ЕУ. Заједнички систем ЕУ, који предвиђа регистровање тражилаца азила, одлучивање о томе да ли њихов захтев има основа и, ако нема, брзо враћање у земљу порекла, на папиру постоји. Проблем је како применити тај систем, а то није део овог плана од десет тачака”, указује професор Фасман, који је и проректор Универзитета у Бечу.

На питање да ли је уопште могуће да све чланице ЕУ прихвате систем „праведне расподеле избеглица”, како су предложили немачки министри, професор Фасман каже да ће бити веома тешко убедити, на пример, Словачку и Естонију да гласају за тако нешто.

„Морамо да им дамо нешто заузврат, а то нешто би могао да буде новац. Они би требало да добију новац јер им је неопходан за административни посао обраде азилантских захтева, за контролу граница и остале трошкове. Праведна расподела избеглица мора да буде праћена и праведном расподелом новца. Само тако можемо да очекујемо да остале земље ЕУ то прихвате”, каже професор Фајнц, који је и председавајући Експертског савета за интеграције при аустријском министарству спољних послова.

На примедбу да Чешка и Словачка не желе да прихвате тражиоце азила који су муслимани, он каже да није толико сигуран да ове земље не би хтеле да их прихвате ако би за то добиле компензацију.

Број људи који долази у Немачку и Аустрију је, према оцени Фасмана, сувише висок и он у томе види „опасност од фрагментације становништва, чији већи део каже: ’Ово је превише за нас и, ако ви, политичари, не спречите све ово, ми ћемо гласати за десничарске странке’”.

„И десничарске странке ће увести граничне контроле између чланица ЕУ, тако да азилантска криза представља и огромну европску кризу. Сагласан сам са оценом Ангеле Меркел да би избегличка криза у Европи могла да буде много већи изазов од грчке дужничке кризе и финансијске кризе у еврозони”, каже он и додаје да је неопходна контрола граница ЕУ, јер, у супротном, систем губи свој смисао. „Морамо да имамо граничне контроле и селекцију људи у складу са Женевском конвенцијом о избеглицама. У складу са тим правилима и системом, неки људи ће морати да буду враћени кући. То је тежак систем, али ми морамо да га бранимо јер ће Женевска конвенција еродирати. То би требало да прихвате и све групе које штите људска права. У супротном, доживећемо колапс система.”

На питање да ли је план од десет тачака предлог Немачке или само немачке Социјалдемократске партије (СПД), овај стручњак за демографију и истраживање миграција и интеграција каже да га види више као план СПД-а јер се у њему предлаже и да нови имиграциони закон у Немачкој омогући легалан рад тражиоцима азила.

„ЦДУ Ангеле Меркел сигурно не жели нови имиграциони закон, будући да је постојећи скројен да привуче научнике и квалификоване мигранте. Због тога ово није немачки документ, али би требало да о њему дискутујемо. Нарочито о последњој тачки, која се тиче узрока кризе. Морамо учинити нешто у вези с оним због чега тражиоци азила напуштају своје земље, а то значи економски развој у тим земљама и успостављање заједничке и снажне европске спољне политике за пацификовање политичких криза и ратова”, каже он.

На констатацију да Европа сада сноси последице америчке политике на Блиском истоку, професор Фасман каже да „нема користи од спекулација о последицама америчке спољне политике на Блиском истоку” и наглашава да је „најважније да ЕУ успостави своју спољну политику”. Он сматра да ЕУ мора да предузме краткорочне, али и средњорочне и дугорочне мере у суочавању са избегличком кризом.

„Краткорочне мере су да се обезбеди довољно кревета, кућа и свега неопходног за тражиоце азила. Истовремено, морамо да радимо на дугорочним мерама, а подразумева хармонизовање постојећег азилантског система у ЕУ, успостављање ефикасне расподеле избеглица и ефикасног система плаћања трошкова. Мој савет у вези с применом овог система јесте да нам је неопходна веза са финансијском расподелом”, каже професор Фасман и додаје да ако Грчка одради добар посао и сваке године прими, на пример, 50.000 тражилаца азила, онда мора и да добије новац у складу са бројем избеглица на својој територији. „Новац може да буде инструмент за примену овог система.”