Ванредни надзор Дечије клинике у Тиршовој

О свим околностима због којих су наступиле компликације након урађене ендоскопије код четрнаестогодишњег Далибора Хавлека, који је у петак преминуо на Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој јавност ће бити упозната одмах после завршетка ванредне провере квалитета стручног рада, која је јуче била у току, изјавио је за „Политику” министар здравља, професор др Томица Милосављевић.

– Утврдићемо да ли је тешка компликација дисања код дечака настала због статистике великих бројева, односно тачно дефинисаног ризика компликација, који прате ендоскопске интервенције или се овај нежељени исход догодио због других разлога и о томе ћемо обавестити јавност. У овом часу, чињенице утврђују ендоскописта, гастроентеролог и анестезиолог, али не са ове клинике, већ је комисија формирана од стручњака из друге куће, како би се обезбедила објективност. Тачан налаз прво ће имати истражни судија – обавештава нас министар здравља.

Трагичан исход лечења дечака Далибора, који је пуних месец и по дана био у коми на интензивној нези Дечје клинике, због компликација до којих је дошло током ендоскопије једњака и горњих органа за варење, интервенције за коју се код нас, изгледа, површно и погрешно сматра да је рутинска и лака, дубоко је потресао јавност. Неискуство није могло да буде узрок нежељеног исхода – ендоскопију је радио један од најискуснијих ендоскописта, најстарији професор педијатрије на Универзитетској дечјој клиници др Недељко Радловић.

Због свих пацијената које ових дана чека заказана метода ендоскопије, а само у Клиничком центру Србије годишње се уради више од 5.000 ових интервенција, министар здравља Милосављевић, иначе гастроентеролог по специјалности, уверава грађане да се у Србији у примени ове методе поштују сви европски стандарди, па и процена ризика, усвојени још 1997. године на Првој школи дигестивне ендоскопије.

– Не постоји лака, рутинска и једноставна ендоскопија и то никада није обично „гутање сонде”, како наш народ воли да приказује ову методу. Зато сваки лекар упознаје свог пацијента са свим ризицима, врши процену ризика у сваком појединачном случају и оне су сведене на минимум – тврди др Милосављевић.

Професор др Миодраг Крстић, директор Клинике за гастроентерологију Клиничког центра Србије, наводи да постоји дефинисани ризик за све гастроендоскопске процедуре по којем се у Америци на сваких 10.000 урађених процедура једна искомпликује и заврши смртним исходом. Дакле, ризик код ендоскопије је врло мали, али ипак постоји.

Када се догоде трагедије попут ове где је угашен један млади живот, не постоји начин да се родитељима трагично настрадалог дечака утеха пружи у статистикама, али зато и они, као и јавност, очекују што скорији налаз узрока смрти. Министар је обећао да ништа неће бити сакривено.

У конкретном случају, незванично сазнајемо, чим су видели да Далибор не дише, брзо су предузете мере реанимације. Али, нажалост, дете је пало у кому и у том стању је било месец и по дана на одељењу интензивне неге.

Лекари ће се, све је очигледније поново наћи на страницама судских хроника, али, како је рекао и министар здравља, и то је „чистилиште, кроз које мора да прође медицина”. Лекари кажу и да је све теже радити под притиском медија, јер то доживљавају као харангу на лекаре, која ће за последицу имати то да више нико неће хтети да ради најкомпликованије операције и медицинске процедуре.

---------------------------------------------------

Обављена обдукција, чека се извештај

Директор клинике др Зоран Крстић, који је поднео оставку, својевремено је прећутао да су се 2004. године, током операције слепог црева дванаестогодишње девојчице, потукла двојица доктора, о чему је „Политика” обавестила јавност

По налогу истражног судије Окружног суда у Београду, патолози Института за судску медицину обавили су обдукцију тела Далибора Хавлека (14), који је протеклог петка преминуо у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој. Извештај би наредних дана требало да буде достављен истражном судији који ће га, уз мишљење, проследити надлежном тужилаштву.

– Не бих могао да прецизирам када ће извештај бити достављен суду, али је сасвим извесно да ће он дати одговоре на многа питања. Судија ће, када му буде достављен, размотрити документ и, уз мишљење, проследити га надлежном тужилаштву. Тек тада ће се знати хоће ли тужилаштво захтевати спровођење истраге против доктора који су учествовали у лечењу Хавлека – објаснио је наш саговорник из Окружног суда.

Објашњавајући да је због свега што се догодило „пољуљано поверење пацијената у ову установу”, њен дојучерашњи директор др Зоран Крстић поднео је оставку. У изјави коју је дао после смрти Хавлека, Крстић је рекао да се „у Тиршовој годинама одлично радило, али да се боји да је сада све срушено” и нагласио да не тврди да није било грешака лекара.

Истина је, међутим, да је поверење у ову институцију пољуљано много раније. Наиме, као директор Дечје клинике, он је прећутао да су се 2004. године, током операције слепог црева дванаестогодишње девојчице, потукла двојица доктора. За овај догађај се сазнало сасвим случајно и то тако што је новинар „Политике” за стравичну причу чуо у београдској Палати правде.

Директору Универзитетске дечје клинике у Београду тада се нимало није допало што је наш лист обелоданио оно што је он сам, пре две и по године, успешно затајио од јавности.

По избијању скандала и жестоких реакција огорчене јавности, човек коме је поверено да води рачуна да се у Тиршовој поштује радна дисциплина и не крши медицинска етика, налазио је различита оправдања за своје особље. По његовом мишљењу, за сукоб двојице хирурга био је „крив њихов темперамент и помало агресивно понашање”, а, осим тога, „слични инциденти се дешавају у свакој професији”. Ваљда их је због тога симболично дисциплински казнио: једном је забрањено да обавља операције месец дана, а другом је изречена и забрана дежурстава у периоду од годину дана.

Бес и индигнацију директор Крстић је сачувао за „Политику”, која је бруку у Тиршовој изнела у јавност. Неколико дана после објављивања текста, у рубрици резервисаној за писма читалаца, објавили смо телеграм доктора Зорана Крстића. „Стављајући чланак ’Крах лекарске професије’ на прву страну ’Политике’, као и сличан чланак претходног дана, најстарије новине на Балкану сврстали сте у ред ’Курира’, ’Преса’ и сличних таблоида. На томе вам честитам”, написао је Крстић.

Стварни апсурд ове приче је у томе да се за тако нешто уопште сазнало тек посредством суда, и то не зато што су родитељи девојчице која је за време туче била под анестезијом тужили клинику у Тиршовој. Нису тужили: они, по свој прилици, немају појма о томе што се десило, јер их директор Крстић о томе није обавестио, као што није обавестио ни јавност у Србији. Случај је дошао до суда зато што је један од лекара покренуо приватну тужбу против другога због тога што су му нанете следеће озледе: крвни подливи на глави, расцеп доње усне, расклимани зуби и прелом кажипрста леве шаке. Судски поступак се не води, како би у некој другој земљи можда било, због несавесног лечења.

М. Дерикоњић