Популарни научни митови

У многим научним областима постоје веровања које се често јављају као чињенице. Многа од њих, међутим, нису ништа више од обичних митова и заблуда. Недавно научна студија показала је да је чак 82 одсто људи у заблуди бар када је реч о једном увреженом мишљењу.

Ако сте и ви међу онима који верују да гром никада не удара два пута у исто место – у великој сте заблуди. Како пише на интернет-издању руске „Правде” постоје објекти који, због одређених својстава, привлаче гром. Тако, примера ради, њујоршки Емпајер стејт билдинг, претрпи удар грома чак 25 пута годишње. Једном приликом, забележено је да је за време олује ово 103 спрата високо здање гром за само пола сата осам пута „продрмао”.

Велики Кинески зид не види се из свемира! То је мит који је створен у 18. веку, у време када су свемирска путовања била мисаона именица. Савремени астронаути су утврдили да се голим оком велики зид, дугачак 20.000 километара а широк шест метара – не може видети. Они који тврде да су га ипак видели из космоса највероватније су Кинески зид помешали са Великим кинеским каналом који је много шири од зида, сматрају стручњаци.

Емпајер стејт билдинг

Бика не може да разјари црвена марама ништа више од, рецимо, жуте. Бикови, објашњавају стручњаци, не разликују боје. У арени бик не реагује на боју већ на покрете матадора.

Колико пута сте прочитали да камелеон може да мења боју колико жели. Ово и није мит у потпуности. Напросто, у организму овог гуштера постоје ћелије – хроматофоре које у зависности од ситуације производе одређене пигменте. Али, то не значи да промена боје зависи од воље гмизавца. По правилу, на то утиче животна средина. Када сунчеви зраци падају директно на гуштера, он може да постане блиставо бео како би одбио топлоту. Током хладнијег времена, камелеон, напротив, бива тамнији како би апсорбовао светлост. Када мужјак камелеона упозна женку, он може себе да украси шареним узорцима како би јој послао сигнал да је спреман за парење.

Већина људи је убеђена да имамо пет чула. И лако нам је да их набројимо: слух, вид, мирис, укус, додир. У стварности, поседујемо више од 20 чула. Једно од њих нам, примера ради, помаже да променимо температуру, друго да држимо равнотежу, треће да се крећемо у простору... За глад, бол, жеђ... такође су задужени одређени рецептори.

Бик реагује на покрете матадора

Често можемо да чујемо како користимо само 10 одсто мозга. Многи људи су уверени како би нам „откључавање” остатка мозга помогло да преко ноћи постанемо геније – да научимо десетак језика, решимо најкомпликованије математичке задатке...

Заправо, човек, објашњавају научници, користи мозак 100 одсто. У једној секунди наш мозак обради низ информација и тако „у погон пушта” огроман број нервних веза. Испуњавање сваког задатка стимулише различите делове мозга. Дакле, прича како у нашем мозгу постоје неограничене резерве које само треба пробудити – у домену је научне фантастике, пише руска „Правда”.