Може ли Београд да стигне Подгорицу на европском путу

Од земаља западног Балкана које су се окупиле у Бечу Србија и Црна Гора су једине које преговарају са Европском унијом. Док Београд још чека отварање поглавља, Подгорица је прилично искорачила и од 35 поглавља отворила 20, од којих је два привремено затворила.

Да ли агилна Вучићева влада може на европским путу да стигне Црну Гору, која планира да преговарачки процес заврши до краја 2018. године? И колико је то важно, када су су државе западног Балкана на самиту у Бечу потписале декларацију у којој су се обавезале да међусобне несугласице неће злоупотребити једна против друге у процесу евроинтеграција, што на посредан начин звучи као да Брисел планира да цео регион да прими у ЕУ у пакету. На такво размишљање, припрему за колективни пријем у чланство, упућују и истоветни рокови о плановима хармонизације Србије и Црне Горе са ЕУ.

Мишљења да је ЕУ научила неке лекције из претходних проширења, Јадранка Јоксимовић, министарка задужена за европске интеграције Србије, каже да лично сматра да је принцип појединачног вредновања напора и успеха у процесу интеграција много квалитетнији и поштенији. „Нека нас вреднују онолико колико смо добри у реформама које спроводимо. Сви виде да је Србија посвећена јачању економских веза, као и унапређењу политичких односа”, каже она и додаје да су процес преговора са ЕУ и реформе које се спроводе важни критеријуми за чланство и заједнички именитељ свих земаља западног Балкана и да свакако земље треба међусобно да сарађују.

Кад је реч о могућности да Србија и Црна Гора за три и по године практично буду на истим позицијама према ЕУ, најпре објашњава да се овде није говорило о завршетку преговора, већ о Плану за усвајање правних тековина ЕУ, у коме је Србија поставила циљ да усклади своје законодавство до краја 2018. године, а затим каже да је процес преговора сувише комплексан и технички и политички да би се давале прогнозе.

„Не треба заборавити чињеницу да је свака земља специфична и да се њени процеси приступања разликују и да их је тешко упоређивати, што, наравно, не значи да земље у том процесу не сарађују на техничком нивоу и не размењују искуства”, подвлачи и подсећа да смо сада, на основу негативних искустава из претходног таласа проширења, када су поједине земље неприпремљене ушле у чланство, у ситуацији да се у преговорима прво иде на отварање политичких поглавља, те да је тај приступ делимично примењен и на Црну Гору.

Она мисли да поменуте позиције не треба посматрати само као техничке, већ да се може говорити и о политичким позицијама. „Србија је препозната као одговорна земља, најозбиљнији кандидат у региону. То што нисмо отворили поглавље не значи да смо губили време”, наглашава Јоксимовићева.

И Александар Андрија Пејовић, државни секретар за европске интеграције и главни преговарач Црне Горе, објашњава да је Црна Гора својим стратегијским документом дефинисала пут усклађивања с европским законима до краја 2018. и истиче да им је циљ да то буде година када ће постићи унутрашњу спремност за чланство.

„Имајући у виду да је планирана динамика од пре три и по године у потпуности испраћена и да њу прате квалитет спроведених реформи и подршка ЕУ, уверен сам да Црна Гора има унутрашњу снагу и капацитете да започети посао успешно и у роковима које смо сами поставили доведе до краја. Ипак, иако динамика преговора највише зависи од капацитета и ефикасности државе која преговара да усвоји и спроведе европске прописе и политике, не може се занемарити политичка и економска ситуација у самој ЕУ, као ни актуелна глобална питања која утичу на расположење у државама чланицама. При свему томе, и кретање осталих земаља региона има утицаја на свеукупни процес ширења ЕУ, тако да морамо имати на уму све ове факторе кад говоримо о планираним фазама до уласка у ЕУ”, каже он.

А кад је реч о поређењима европроцеса две државе, Пејовић мисли да је незахвално правити компарацију, посебно имајући у виду да Црна Гора има више од половине отворених поглавља, док Србија тек треба да отвори прва поглавља. Такође, за разлику од Црне Горе, осим поглавља 23 и 24, за Србију је, према његовим речима, веома важно и поглавље 35.

„Оно што је важно јесте да све државе региона остварују напредак у приближавању ЕУ. Управо зато смо последњих година интензивирали регионалну сарадњу у области европске интеграције где сагледавамо како једни другима можемо помоћи да реформе спроводимо брже, боље и квалитетније, да удружимо знање, искуство и, где је то могуће, ресурсе”, каже и указује да није реч о такмичењу ко ће први стићи на циљ, већ о потреби да сви у региону квалитетно спроведу процес.

С друге стране, Јоксимовићева истиче да су поређења могућа, али да и не морају да одсликавају суштину реформи и степен напретка, посебно када су у питању државе из нашег региона, које су некада делиле искуства, али и које су прошле кроз различите друштвене и историјске процесе. „Србија је по много чему земља од економског, политичког, па и безбедносног значаја. Од нас се увек очекује више”, подвлачи она.