Некад бисер, сада црна рупа

Због лепоте Бранислав Нушић је Аду Циганлију назвао „Водени цвет”. Донедавно, тако чаробном чинио ју је и Чукарички рукавац, у којем су смештени марина – највећи и најсигурнији зимовник за чамце у граду – наутички клуб „Београд” и три веслачка клуба: „Црвена Звезда”, „Партизан” и, најстарији, „Графичар”, основан још давне 1905. године, на територији тадашње Краљевине Србије. Како се бисер претворио у ругло, а у погледу квалитета воде постао „црна тачка”?

– Пре него што су отпочеле припреме за изградњу Моста на Ади сваке недеље је долазила баржа и истакала гориво у складиште „Југопетрола”. С обзиром на то да је носила велику тежину и имала велики газ, приликом проласка би и надубоко и нашироко разгрнула тај муљ, тако да није било проблема за улазак и излазак чамаца. То је трајало близу 35 година. Са изградњом моста, складиште је престало да ради, а река Топчидерка је наставила да доноси огромне количине разног отпада које се само таложило. Због тога већ четири-пет година имамо ову тешку ситуацију – објашњава Милорад Милић, председник наутичког клуба „Београд”.

Прво озбиљно чишћење предузето је прошле године, а ефекти су трајали (читава) три месеца. Ипак...

– Без обзира на ружну слику која је пред нама и на функционалност која је само накратко успостављена, желимо да захвалимо и граду и Јавном предузећу „Београдводе”, које је предузео све да се ово уради, јер су веслачи, који доносе и златне и сребрне медаље са светских и европских првенстава, два и по месеца најлепшег дела године могли да улазе и излазе са чамцима и да тренирају. Али, то је само пожарна мера – истиче Милић.

Отежавајућа околност је и то што је муљ Чукаричког рукавца проглашен за отрован. У анализама су помињане примесе кадмијума, живе, арсена и других опасних материја, па је проблем чишћења утолико већи, јер је из еколошких разлога муљ немогуће било где одлагати – ни у реку, ни на суво. Шта је онда могуће?

– Мишљења сам да је најефикасније решење такозвано рефулирање. Дакле, да се помоћу багера и цеви муљ избаци у раку Саву. Еколози још увек имају тврд став, плаше се јер је ово водоснабдевајућа зона, али све је изводљиво ако надлежне институције, као што је, на пример, „Јарослав Черни”, ураде студију и дају предлог како да се то изведе – уверен је наш саговорник.

Мада су свесни да је чишћење рукавца велики подухват, Милић и његове колеге из осталих клубова – Душан Ковачевић, директор ВК „Црвена Звезда”, Иван Брајтигам, тренер кадета у ВК „Партизан”, и Стеван Стојановић, тренер рекреације, студентског и такмичарског веслања у ВК „Графичар” – сматрају да је ово је брука и за град, и за Аду Циганлију, и за све нас и зато позивају надлежне органе да изнађу могућност да овај проблем трајно реше.

Наши саговорници кажу да постоји више идеја за одлагање, али мисле да треба да постоји и мало више воље у граду да се то реализује. Сматрају да мора што пре мора да се приступи генералном решењу како се тај муљ више не би враћао назад у рукавац, јер директно угрожава здравље веслача.

– Од самог почетка ови веслачки клубови омогућавали су заљубљеницима у овај врхунски спорт на води да тренирају у савршеним условима и да остварују завидне резултате. Овај Чукарички рукавац је језгро веслања и кајака у Београду и Србији. У њему тренирају наши најбољи веслачи. Настојимо да очувамо ту традицију и даље. Долазе нам деца која иду шести, седми разред основне школе, а и млађи. Они, по стандардном програму, имају чак и превртање чамца, где уче како да се снађу у таквим ситуацијама. Међутим, сви се плаше превртања. Таман посла да се овде неко случајно преврне! – упозоравају тренери Стеван Стојановић и Иван Брајтигам и додају да у клубовима највише стрепе да ће, како се најављује, ниво воде опасти још 60 до 70 центиметара и да онда чамцима неће моћи ни да улазе, ни да излазе, или ће то чинити уз висок ризик.

Ипак, клубови се за сада и даље некако сналазе и функционишу. У води има рибе, што их наводи на закључак да она није баш толико прљава. Но подсећају да нису оштећени само веслачи већ и око седам стотина власника чамаца, који су практично ту заробљени. Један број њих уредно плаћа држави све могуће таксе, а не може да користи своје чамце, а други део се ни не региструје и држава остаје без тих прихода.

– Ова марина представља велику вредност за град. То је највећи природни заклон и зимовник за чамце града Београда. Зашто би град остао без тога? Једино право, а мислим и најјефтиније решење јесте да се измести ушће Топчидерке. Иначе ће ова река вечно доносити муљ. Једна већа киша и све је опет пуно. Није добро да се река улива у рукавац, мора да уђе у текућу воду, која спира оно што она донесе. Ето, ми причамо лаички, дајемо разне предлоге и идеје, а надлежни нека одлуче шта ће да предузму. Очекује се генерално уређење целог рукавца, али о том – потом. Ми сугеришемо да се до тада чишћење ради на почетку сваког сушног периода у години, рецимо јуна месеца, како би млади људи током сезоне како-тако могли да се баве овим лепим, здравим спортом – рекао је за „Магазин” Душан Ковачевић, директор ВК „Црвена Звезда”.

Очито да све ово нису само произвољне приче, с обзиром на то да је пре извесног времена и Горан Весић, главни менаџер града, у изјави за штампу потврдио да је један од главних проблема Чукаричког рукавца Топчидерка, која убацује муљ, али и да је Мост на Ади успорио улазак воде, због чега се део тих материја враћа назад у рукавац.

Весић је обећао да ће се проблем Чукаричког рукавца решити у наредне две године, да ће тај муљ бити очишћен и да ће људи моћи слободно да користе чамце. Он је рекао да постоје два начина.

Један подразумева да се цела Топчидерска река третира на еколошки прихватљив начин, за шта постоји пројекат у Секретаријату за заштиту животне средине. Други је револуционарнији и подразумева преусмеравање Топчидерске реке, која би се уместо у рукавац уливала право у Саву.

Према његовим речима, постоји план да се у међувремену направи нова модерна марина на месту садашње, где ће постојат и бензинска пумпа, продавнице и све оно што једна марина треба да има, а познато је да у Београду у овом тренутку таква не постоји. Сазнали смо да су се појавили и нови моменти у вези са агонијом Чукаричког рукавца, али смо, нажалост, до закључења броја остали ускраћени за одговор.

Имајући у виду значај Чукаричког рукавца за туристички и наутички потенцијал општине и града, како сазнајемо у Информативној служби општине, Чукарица је заједно са градским службама посвећена трајном решавању проблема Топчидерске реке. Речено нам је да су у више наврата иницирали чишћење рукавца, а последња акција уклањања муља спроведена је прошле недеље. Општина ће својим ангажовањем подржати град у трајном решавању овог проблема, како би добили опет сређен рукавац и дуго очекивану савремену марину.

------------------------------------------------------------

Привремено решење

Како су нам рекли овлашћени у ЈВП „Београдводе”, ово предузеће је свесно проблема који таложење муља представља власницима чамаца и осталих пловних објеката у рукавцу и представницима веслачких клубова у непосредној близини и у претходним годинама је настојало да овај проблем реши у складу са финансијским и техничким могућностима. Тако су екипе ЈВП „Београдводе” пред сваку сезону амфибијом, као привременим решењем, разгртале муљ не би ли се направио коридор за пролазак чамаца и веслача.

Претходне године, у септембру, радници су пловним багером извукли 4.000 кубика муља из рукавца, а ова акција коштала је 11,5 милиона динара. Током протекле недеље, као припрема за Карневал бродова, обављена је акција поновног прављења пловног пута за пролазак чамаца и веслача. Пошто средства за трајније решење нису предвиђена усвојеним програмом за ову годину, ЈВП „Београдводе” ће ребалансом буџета покушати да их преусмери не би ли се у скоријем периоду поменути проблем отклонио. Када је реч о муљу, ЈВП „Београдводе” ће од Института „Јарослав Черни” добити упутства о потенцијалној локацији за његово одлагање у складу са резултатима анализа о токсичности.

------------------------------------------------------------

Подршка као знак помоћи

Иако Чукарички рукавац није у надлежности ЈП „Ада Циганлија” (њихове ингеренције односе се на наплату такса у марини), већ, како рекоше, искључиво у надлежности ЈКП „Београдводе”, они тврде да су предузели све неопходне мере (нису конкретно навели које) како би се ово питање и решило.

– Највећи проблем прави Топчидерка, која се улива директно у рукавац, а плутајући отпад који она доноси ствара веома ружну слику и са разлогом смета суграђанима. Насупрот Чукаричком рукавцу, Савско језеро, које је искључиво у надлежности ЈП „Ада Циганлија”, налази се у беспрекорном стању, што се може и видети, а многобројне анализе квалитета воде која врше надлежне институције града Београда, то и доказују. Ми смо у марту месецу упутили граду званичан допис који указује на проблематику реке Топчидерке и самог рукавца, а у току су и израда идејних решења и план регулације који би ово питање и решио. Све ово, такође, односи се и на марину, за коју је у току израда разних пројеката за адаптацију. Нова и модерна марина пре свега би требало корисницима да пружи неопходне услове за несметано функционисање. Желимо да Чукарички рукавац изгледа беспрекорно, јер нам је свима циљ да Ада Циганлија са њеним окружењем, као и наш град, наравно, буду лепи, чисти и репрезентативни – рекла је Тамара Вукоје, сарадник на пословима маркетинга, манифестација и промоција ЈП „Ада Циганлија”.