Пиштољ даје лажну сигурност

После више од две деценије, Србија је ове године добила нови закон о оружју и муницији. Међутим, професор др Милош Јовановић, специјалиста офталмологије и вештак за судску медицину, запитао се треба ли обичном свету оружје? Зар није било једноставније да се забрани физичким лицима да га поседују? По његовом мишљењу, само би припадници полиције, војске, државне безбедности и приватних фирми за обезбеђење требало да имају дозволе за поседовање и ношење оружја. Изузетак би била спортска и ловачка друштва: „Говорим о легалном поседовању оружја, не о илегалном, то је за неку другу службу”. На опаску да је то ради личне безбедности, професор Јовановић наводи да највише грађана смртно страда због  коришћења пиштоља у породичном насиљу, убиствима због свађа, новца или љубоморе.

Примера има доста. Крајем прошле године медији су извештавали да се у неком месту поред Врања десио удес. „Чукање” и мала штета. Онда је један од возача извадио пиштољ и пуцао у другог, који је остао на месту мртав. Вратио се у кола, у којима су му били жена и дете, бацио пиштољ и почео да плаче. Да није имао пиштољ – нити би онај био мртав, нити он у затвору, а породица уништена.

Други пример из црне хронике: дечак од четири године и девојчица од осам, брат и сестра, играли су се татиним пиштољем. Случајно је остао метак у цеви, дечак је повукао ороз и убио сестру, да нису имали пиштољ у кући она би била жива.

Пре годину дана читамо: „Трагично окончан неспоразум Срба који живе у Аустрији”. Шта се десило? Један од гастарбајтера долази на аутобуску станицу. Спремио је у кеси неке ствари да пошаље својима у Беч. Сретне се са пријатељем са којим је раније радио, пруживши кесу извади пиштољ и пуца у њега, убије га, а онда оде 100 метара даље и убије себе. Да није имао пиштољ – обадвојица би били живи.

Особе које имају дозволу за  поседовање оружја имају два пута већи ризик да почине самоубиство у односу на особу без дозволе, наводи наш саговорник и инсистира на томе да је поседовање пиштоља у кући, ради личне сигурности, само изговор, истичући да је жеља за оружјем првенствено ствар наше културе. Мишљење нашег саговорника није усамљено и раније се могао чути апел да би у Србији требало забранити поседовање пиштоља свим грађанима, а свако код кога се пронађе ватрено оружје без дозволе да буде оптужен за покушај убиства. Међутим, професор Јовановић се одлучио да истражи и аргументује предлог да се Србија „разоружа”. Извор података је била База потврда о смрти Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз свесрдну помоћ др Александра Медаревића.

1. Зна ли се колико је страдалих од ватреног оружја у Србији током 2013?

– Те године је пријављен 241 случај смрти ватреним оружјем, што даје стопу морталитета од 3,4 на 100.000 становника. Од укупног броја смртних случајева, 150 означени је као самоубиства, 65 као убиства, девет као задеси. Код преосталих случајева не зна се порекло смрти изазвано ватреним оружјем. Мушкарци чешће страдају од жена, тако да је однос шест према један. Жртве су најчешће у најстаријој групи живота, па је старијих од 65 година било 64. Најмлађи пострадали имао је само годину дана, а најстарији 89.

Међу страдалим највише њих било је у браку, па онда неожењених – неудатих, удоваца-удовица, а најмање разведених. Оних са завршеном средњом школом било је 40 одсто, само основном школом 23 одсто, вишом школом 10 одсто, без основне школе 8,7 одсто, а са високим образовањем 3,7 одсто. Најчешће жртве били су пензионери, незапослених је било 23,7 одсто, а запослених 22,8 одсто.

2. Која су то места где се најчешће страда од метка?

Смрт се најчешће дешавала у објектима становања и смештаја (у кући или у стану). Ређе на неком другом месту – у школи, спортском објекту, фабрици, саобраћајници, градилишту, пољопривредном газдинству. У АП Војводини је било 29 одсто смртних случајева,  Београду 27 одсто, а у централној  Србији  44 одсто. Убиства су чешћа у градским, урбаним, срединама, а самоубиства у сеоским. Тако је највиша стопа убистава била у Београду. Војводина је деценијама позната по високој учесталости самоубистава, знатно изнад републичког нивоа. Када се анализирају дани у недељи, смрт ватреним оружјем најчешће се догађала уторком и средом. У случајевима где већина убистава има криминалну позадину, или где се већина убистава изврши под дејством алкохола, најфаталнији су дани викенда, субота и недеља. Највише смртних случајева било је у априлу. Најкоришћеније оружје је пиштољ, употребљен 170 пута, а пушка у 39 случајева. Остало ватрено оружје је коришћено у 32 случаја смрти.

3. Оружје несумњиво представља глобалну опасност за човечанство?

– Према подацима до којих смо дошли, сваке године од последица рањавања у свету смртно страда 500.000 људи. Број рањених и инвалидних особа је далеко већи. Рачуна се да у свету постоји 875 милиона до милијарду комада ручног ватреног оружја, од тога су три четвртине у поседу цивила.

4. Нико нема прецизне податке колико је нелегалног оружја и муниције у рукама грађана Србије?

– Министарство одбране Републике Србије поседује 789.016 комада ватреног оружја, а Министарство унутрашњих послова додатних 62.100 комада. По броју комада ватреног оружја у цивилном поседу, по становнику, од 178 земаља у целом свету, Србија заузима високо пето место. На овој листи, од европских земаља, испред ње су само Швајцарска и Финска. У Швајцарској већина оружја у цивилном поседу део је војног арсенала уступљен војним обвезницима током трајања војне обавезе. У Финској преовлађују пушке за лов, спорт и рекреацију. Од околних земаља БЈР Македонија је на 20, Црна Гора 21, Хрватска 26, Босна и Херцеговина 34, Словенија 47, Албанија 70, Бугарска 88, Мађарска 93, Румунија 160 месту.

5. Шта каже светска статистика о страдалим?

– Годишња стопа умирања од ватреног оружја код нас се креће од 3,4 до 4,2 на 100.000 житеља. Поредећи стопу страдања од ватреног оружја, нама је најближа стопа морталитета у Финској – 3,6 на 100.000. Неке од земаља са већом стопом јесу: САД (10,2), Јужноафричка Република (9,4), Швајцарска (3,8).  Већина осталих земаља има мању стопу, као на пример: Аустрија (2,9), Белгија (2,4), Канада (2,4), Израел (1,9), Грчка (1,5), Немачка (1,1), Турска (0,7), Велика Британија (0,3). Најмању стопу има Јапан 0,06 на 100.000. Студија у 14 земаља на три континента показала је позитивну повезаност између процента домаћинстава са ватреним оружјем и националне стопе убистава и самоубистава. У богатим и средњеразвијеним земљама, налик Србији, самоубиства су чешћа од убистава.

6. Мушкарци су више угрожени, којег старосног доба?

– У готово свим студијама мушкарци страдају чешће од жена. Када посматрамо све смрти ватреним оружјем, тај однос је 6:1 у корист мушкараца. Код задеса је 8:1, а код самоубистава чак 13:1. Самоубиства ватреним оружјем су ексклузивност мушкараца. У убиствима, на свака два убијена мушкарца долази једна убијена жена. Такав неповољни однос за жене може се наћи само у неким истраживањима у САД и Шведској. Једино у данској студији смрти ватреним оружјем постоји незнатна доминација жена код убистава. У сиромашним као и у патријархалним земљама, где се жене држе своје традиционалне улоге у кући и дому, оне су ретко жртве убистава. Овакав однос полова може се објаснити монополом мушкараца на поседовање и коришћење оружја. Просечна старост убијеног је мања од просечне старости самоубице. Глобална статистика показује да су убиства најчешћа у трећој деценији живота. У Србији је готово половина свих убијених млађа од 45 година. То је најактивнији део популације, уједно то је део популације који највише учествује у криминалним делима. Већином су то зрели људи. Они су жртва породичних несугласица и свађа, размирица са пријатељима, рођацима и комшијама. Самоубиства су најчешћа међу најстаријим. Трећину свих самоубистава и више од петине свих смрти ватреним оружјем изврше особе старије од 65 година. Биолошки и друштвени фактори чине ову популацију рањивом. Друштвени контакти ових особа слабе са годинама. Број пријатеља, познаника и колега се смањује. Изоловани од друштва осећају се усамљенима. Повлаче се у себе и јаз између њих и околине постаје све већи.

7. И ратови су свакако допринели црној статистици?

– Када се посматрају социоекономски фактори, може се рећи да су убиства чешћа у сиромашним земљама. Једно српско истраживање показало је да је негативно дејство економских фактора на број самоубистава много веће од дејства ратова и политичке нестабилности. Штавише, у доба ратова и политичких криза број самоубистава се смањивао, јер се повећава солидарност међу људима, интеграција појединаца у колектив. На погоршање економског положаја нарочито су осетљиви мушкарци старији од 65 година.

8. Колико ватрено оружје може да помогне против провалника?

– Често се поседовање оружја оправдава заштитом од провалника, што је нетачно. Лопови ретко проваљују тамо где нису сигурни да нема никог, а и када понесу оружје крећу без намере да убију. Убица је најчешће члан породице, партнер, рођак, пријатељ, познаник или колега, неко у кога жртва има поверења, неко ко у кућу улази сам или му жртва отвара врата. Чак и када су у питању убиства са криминално-мафијашком позадином, и међу њима жртва и убица се одраније добро познају.

9. Како се заштитити од злоупотребе?

– Пре свега никако не дозволити деци контакт са ватреним оружјем. Када је реч о самоубиству и превенцији, посебну пажњу треба обратити на старије, усамљене мушкарце и на лица која су већ имала покушаје самоубиства или јавно говорила да ће окончати свој живот. И убиства и самоубиства ватреним оружјем блиско су повезана са злоупотребом алкохола. Тако су алкохоличари још једна циљна група којима треба ограничити приступ оружју. На основу података из различитих делова исте државе могу се наслутити поједини закључци. У САД државе са строжим законима о поседовању оружја имају мањи број смрти изазване ватреним оружјем. У Аустрији постоји корелација између броја дозвола за ватрено оружје и стопе самоубистава ватреним оружјем у појединим регионима. Важна група на коју треба обратити посебну пажњу јесу оболели од душевних и неуролошких обољења. Број самоубица ватреним оружјем мањи је тамо где су психијатријска служба и стручна помоћ доступнији. Трећа група су стара лица, нарочито су старији удовци под већим ризиком. Превенција у смислу повећане друштвене бриге за ова лица има повољније ефекте на смањење броја убистава код њих.

10. Из чега пуцају наши људи?

– У раду је истакнуто да се пиштољ, од свих врста ватреног оружја, најчешће користи и при убиствима и при самоубиствима. Због тога предлажемо да се потпуно забрани поседовање било које врсте пиштоља цивилним лицима. Пиштољ би требало да поседују само службена лица (полиција, припадници војске), и то само при обављању службене дужности. На тај начин би се избегао страх од оружаног напада, па не би постојала ни потреба за личним  поседовањем пиштоља у сврху одбране, што се често наводи као разлог при добијању пиштоља. Смањен би био број криминалних дела, јер се она најчешће изводе уз помоћ пиштоља и дошло би до смањења убистава и самоубистава извршених у различитим афективним стањима.

Тачно је да историјска и традиционална навика поседовања пиштоља представља велики проблем у спровођењу идеје његове забране. Сви који воле оружје треба да га онеспособе и држе га у својим становима као трофејно. Неко ће рећи да је то идеалистички, ја сам држао та предавања на симпозијуму судских вештака, и колега каже: „Ако знам да немате пиштољ, купићу га на пијаци и напашћу вас.” Он није разумео да велики број убиства, самоубистава и задеса – само у току једне године био је 241 случај, може бити преполовљен ако оружје није надохват руке. Па чак и ако би и један живот био сачуван, рецимо девојчице од осам година да њен тата није имао пиштељ, онда би то био успех.

--------------------------------------------------

Економска рачуница

Јасно нам је да заговорници поседовања пиштоља код цивила могу навести и економски разлог, односно зараде које остварују радници у фабрици израде пиштоља и продавци при његовој продаји. Али и то није оправдање, јер економски и материјални губици који настају при лечењу повређених пиштољем на било који начин, као и економска штета због изгубљених живота, далеко превазилазе горе споменуту економску корист. На крају да споменемо и трајни инвалидитет, патњу и дезорганизацију ближњих чланова породице настрадалог, што такође оправдава наш предлог потпуне забране поседовања пиштоља од стране цивилних лица. Наравно, то се спроводи законски, а ми се залажемо за усвајање таквог закона.

Пиштољ

Најкоришћеније ватрено оружје у пуцњавама са смртним исходом, чак и у земљама где је пушка заступљенија. Доминација пиштоља је апсолутна. За разлику, од пушке која се користи и за лов, спорт, заштиту од звери, пиштољ је направљен да буде усмерен на човека. Пиштољ је лакши за ношење и употребу. Његово активирање је толико брзо да не даје жртви времена за реакцију. Са напретком науке и технике, свака нова генерација ватреног оружја је ефикаснија, а самим тим и смртоноснија.

Април најсуровији

Ако се гледа број страдалих од пушке и пиштоља онда је април, четврти месец у години, „најсуровији”. Број убистава и број самоубистава у овом месецу је рекордан. Стравичан догађај који је шокирао српску јавност, када је Љ. Б. (60) хицима из полуаутоматског пиштоља ЦЗ-88 убио 13 људи и на крају починио самоубиство десио се у уторак деветог априла, раном зором.