Марш избеглица ка Аустрији

Ово може да буде прекретница за Европу или тачка њеног распада. Она нема другог избора него да мобилише све своје снаге око ове кризе. Једини начин да се највећа избегличка криза после Другог светског рата реши јесте „заједничка стратегија, заснована на одговорности, солидарности и поверењу”. Са апелом УНХЦР-а о потреби заједничке стратегије сложили су се поједини најзначајнији државници. Једино остаје још да се види чији ће методи претегнути. Да ли они за које се, уз Виктора Орбана, залажу бивше земље из совјетског блока – да се по сваку цену, па чак и бодљикавим жицама и оружаном силом, одбрани унутрашњост шенгенског простора, да се ником не намећу никакве квоте, или да се терет избеглица распореди на све земље ЕУ у складу са њиховом величином и економским могућностима, што је став који заступа Ангела Меркел.

„На терену” расту тензије, број жртава се повећава, а дуж избегличких рута долази до све чешћих хаотичних обрачуна, али међу државницима се ствара свест да је ово постало питање опстанка саме Европе. Не ради се више о квотама, иако је са одобравањем прихваћена најава Дејвида Камерона да на четири хиљаде (са хиљаду) повећа број азиланата из Сирије којима ће Велика Британија пружити уточиште. Ради се о заједничком и добро разрађеном плану да Европа великодушно и хумано одреагује, онако како то налажу принципи на којима је утемељена. На то је у драматичном апелу указао Антонио Гутереш, шеф УНХЦР-а, истичући да се избегличка криза не може решавати „на кашичицу”. Он подсећа да „велика већина оних који пристижу у Грчку долази из зона сукоба, попут Сирије, Ирака или Авганистана, да би спасли живу главу и да „сви људи у покрету у овим трагичним околностима заслужују да њихова људска права и достојанство буду у потпуности испоштовани независно од њиховог правног статуса”.

Шеф немачке дипломатије Франк Валтер Штајнмајер позвао је своје колеге из ЕУ да престану да се свађају и да се усмере на заједничка решења „највеће избегличке кризе од Другог светског рата”. Овај изазов је у поређењу са напорима да се постигне договор о грчкој дужничкој кризи вишеструко већи, оцењује Штајнмајер. После договора са Грчком помислили смо да ћемо предахнути, али то је била илузија, рекао је немачки министар спољних послова. 

Ангела Меркел ће овог викенда приликом сусрета са својим коалиционим партнерима разговарати о свом плану у седам тачака за решење избегличке кризе у Немачкој, о чему пише „Билд”. 

Планом се предвиђа пооштравање услова за стицање азила, укидање помоћи од 143 евра месечно и скраћење рока за депортацију на једну недељу уз петогодишњу забрану уласка. То се односи, како пише „Билд”, пре свега на грађане Србије и других балканских земаља одакле ка Немачкој одлазе људи из економских разлога. Са друге стране, Меркелова планира да до краја октобра све избеглице буду смештене у зидане објекте, јер у овом тренутку у Немачкој 20.000 избеглица још живи у шаторима. До краја године у савезној служби за мигранте биће запослено још око две хиљаде људи, како би се убрзао поступак за стицање азилантског статуса.

На терену, а нарочито у Мађарској, атмосфера је напета и на моменте хаотична. 

Стотине избеглица упутиле су се по подне пешице у Беч из Будимпеште (240 километара), хиљаде их је остало да чекају на возове за западну Европу, иако је још ујутру објављено да се до даљег у Мађарској обуставља читав железнички саобраћај, док је само један воз пре два дана кренуо на пут и стигао 40 километара далеко од Будимпеште. Ту се зауставио код сабирног центра. Али око 500 путника одбијају да изађу из вагона, јер знају да полиција хоће да их одведе у сабирни центар, а одатле нема више наде за одлазак у Немачку. Минималне су шансе да ће им после новог сета закона усвојених у парламенту бити дозвољено да остану у Мађарској. Највероватније ће их депортовати натраг у Србију, одакле су и дошли. То је по новоусвојеном закону према коме је Мађарска прогласила Србију за „сигурну трећу земљу”, па су, како то види званична Будимпешта, сви они морали да поднесу захтев за азил у Србији – њихов улазак у Мађарску је у сваком случају илегалан. 

Мигранти међутим не падају у очај, проналазе најразличитије путеве, не уздају се у власти, а помажу им добри људи. Око две хиљаде Аустријанаца придружило се иницијативи покренутој преко „Фејсбука”, која позива на формирање конвоја приватних возила да иду по блокиране мигранте и доведу их до Аустрије. Први колона приватних аутомобила требало би да крене у недељу ујутру из Беча и да довезе што више избеглица у престоницу Аустрије, а ако је могуће возачи би требало и да их одвезу до Немачке.

У прихватном центру код Реске налази се око 1.500 миграната, од којих је већина приведена по преласку српско-мађарске границе. Будимпешта је реаговала затварањем границе. Истовремено, у мађарском парламенту усвојени су амандмани на Закон о имигрантима по којима се уз већ изграђену жицу низом мера практично затвара граница за уласке из Србије, док је за излазак из Мађарске пролаз отворен.

Гранични прелаз Хоргош био је привремено затворен са српске стране јер је око 300 миграната побегло из мађарског избегличког центра код места Реске. Мигранти се ту задржавају док се не региструју, а онда се упућују у друге центре.

Фотографија трогодишњег сиријског дечака, чије је мртво тело море избацило на плажу популарног летовалишта у Бодруму, узнемирила је јавност широм света. Канадски званичници претходно су одбили захтев једном делу дечакове шире породице за усељење, и то је уз слику мртвог дечака допринело да се расположење канадског мњења драстично промени када је реч о примању сиријских избеглица.

Руски председник Владимир Путин предложио је стварање јединственог фронта против џихадистичких група и Исламске државе и подсетио је да је „криза била апсолутно очекивана

„Заиста желимо да се формира нека врста међународне коалиције и о томе имамо консултације са нашим америчким партнерима”, рекао је Путин новинарима у Владивостоку, уз напомену да је о томе разговарао са америчким председником Бараком Обамом.

У ишчекивању да се земље ЕУ договоре, обични грађани и неке истакнуте личности решиле су да помогну. Грађани већих градова у Шпанији понудили су своје станове и под вођством Аде Колау, градоначелнице Барселоне, прикупиле новац за шестомесечно збрињавање сиријских фамилија. Слична иницијатива кренула је преко „Фејсбука” на Исланду. А ирски рокер Боб Гелдоф понудио је смештај у својој кући за четири породице које су избегле из Сирије. Гелдоф, који је својевремено прикупљао помоћ за гладне Африке, назвао је све ово што се догађа „ужасном срамотом”. То је иначе реч која се данас најчешће изговара међу обичним људима широм света кад говоре о мигрантима. Невиђена срамота.