Путин и Обама разговарали о коалицији против ИД

Русија помаже сиријском режиму опремом, обуком војника и оружјем, потврдио је јуче, како преносе АФП и „Ал Арабија”, шеф Кремља Владимир Путин, али је додао и да за сада не размишља о укључивању своје земље у операције против Исламске државе (ИД), чиме је посредно одбацио гласине да се руска војска већ налази у Сирији. Ти наводи, мада не потичу из извора којима се може поверовати без премишљања, у последњих неколико дана учестали су довољно да су нагнали и Белу кућу да прокоментарише како би било каква руска војна помоћ сиријском председнику Башару ел Асаду – укључујући ту и војно особље, снабдевање, оружје или финансирање: дакле, делом и оно што је Путин признао – била дестабилизирајућа и контрапродуктивна.

Да Москва не подупире Асада искључиво дипломатски, него и конкретнијим мерама, макар преко војних саветника, незванично се претпостављало и раније. Али, пре неколико дана је израелски медиј „Једиот ахронот”, позивајући се на анонимне изворе, устврдио да је Русија почела да у Сирију допрема борбене авионе, за којима ће ускоро следити и пилоти и остало људство. Потом је и на налогу на „Твитеру” који се повезује с Нусра фронтом, сиријском подружницом Ал Каиде, објављена фотографија, како је наведено, руских авиона и дронова над Идлибом, провинцијом у Сирији око које се воде тешке борбе. Напослетку је и државна телевизија у Дамаску приказала снимак оклопних кола и трупа за које тврди да су руски и да су се прикључиле Асадовим јединицама.

На први поглед не делује претерано вероватно да би Русија на своју руку, барем не у већем обиму, слала војску да стане уз Асада у овом тренутку, када сиријски председник на ратиштима стоји горе него икад, држећи под контролом, према последњим проценама, не више од 20 до 30 процената територије земље. Авионско бомбардовање положаја ИД већ спроводи Америка са савезницима и чак ни то није дало претеране резултате, па тешко да би и исход руске ваздушне кампање, која би при том вероватно морала бити још ограниченија ако се жели сакрити од међународне јавности, био другачији. Упућивањем копнених трупа Путин би своје војнике заглибио у изукрштане фронтове на којима се сукобљава гомила међусобно супротстављених група од којих ниједна не би Русе дочекала благонаклоно, већ само мецима и гранатама.

Вероватно због тога руски председник већ дуго инсистира, што је поновио и јуче на маргинама економског форума у Владивостоку, на формирању међународне коалиције која би се суочила с „калифатом” Абуа Бакра ел Багдадија. Москва би, изјавио је Путин, желела да се Америка и њени савезници који туку позиције ИД из ваздуха договарају не само с ирачком армијом, умереним сиријским побуњеницима и курдским снагама – што се делимично већ дешавало – него и са сиријском војском.

„Ако је данас немогуће да се међу свим земљама заинтересованим за борбу против тероризма организује заједнички рад директно на бојишту, нужно је да се макар успостави нека врста координације међу њима”, преноси Ројтерс Путинове речи.

Председник Русије је, како је рекао, недавно о томе разговарао и с америчким парњаком Бараком Обамом, као и с председницима Турске и Египта, краљем Јордана, владом Саудијске Арабије и другим руским партнерима, јавља Спутњик. Питање је колики могу бити домети тих разговора јер све те државе безусловно желе да Асаду виде леђа. Русија је недавно покушавала да посредује између сиријског режима и неких од његових непријатеља из суседства, чак је организовала и састанак Асадових изасланика и Саудијаца, који су међу најжешћим противницима сиријског председника, али се тај дијалог завршио без икаквих изгледа за налажење заједничких интереса, чак и у борби с ИД.

Све те земље инсистирају на томе да договора с Асадом не може бити и да он мора одступити с власти. Руски предлог је раније био да се оснује прелазна влада, у коју би ушли и представници неисламистичке опозиције, али и Асадови људи. Путин је јуче изнео донекле различиту идеју, за коју тврди да се Асад с њом слаже: да се у Сирији одрже превремени парламентари избори и да се, како је казао, „здрава опозиција” уведе у власт. За сада је, међутим, у Сирији немогуће наћи групу која би изласком на изборе, још мање уласком у владу, дала легитимитет Асаду, као што је незамисливо како би уопште, чак и да се неким чудом рат пресече, били организовани избори у земљи из које је избегло четири милиона становника, док је више од седам милиона расељено унутар Сирије.

У Белој кући су, додуше, како преноси радио Слободна Европа, изјавили да би с добродошлицом прихватили улазак Русије у међународну коалицију која се бори с ИД у Ираку и Сирији. О самосталном руском уплитању у сиријски рат, међутим, очигледно би имали другачије мишљење, мада су портпароли Пентагона и Беле куће бирали речи када су их новинари питали за те гласине и нису желели да открију да ли су амерички обавештајци то потврдили.

„На Русима је да кажу шта тачно раде”, казао је портпарол Пентагона Питер Кук.