Колико је Србија успешно кормиларила Оебсом

„Рат мора да престане”, изговорио је ових дана, по ко зна који пут за протеклих осам месеци, председавајући Оебса Ивица Дачић. Позиве на поштовање потписаног примирја у Украјини министар спољних послова Србије упућивао је руским и украјинским снагама од првог дана свог мандата на челу ове организације, односно од јануара када је Србија од Швајцарске преузела председавање. Реченицом с почетка текста Дачић ће вероватно и завршити свој мандат у децембру и „штафету” предати Немачкој.

Колико је Србија успешно кормиларила овом организацијом у време највеће кризе од времена Хладног рата? Да ли је Београд могао више у ситуацији када многи верују да Оебс нема ни приближно велики утицај као пре неку деценију?

Сам Дачић у изјави за „Политику” каже да је Србија, као председавајући Оебсу, успела да води активности организације као неутралан и искусан преговарач.

„Успели смо да обезбедимо продужење мандата специјалне посматрачке мисије у Украјини на годину дана, уместо на дотадашњих шест месеци, као и да испреговарамо њено стабилно финансирање, што је веома сложен задатак у организацији где треба обезбедити сагласност свих 57 држава учесница, будући да се одлуке доносе консензусом”, истиче Дачић.

Говорећи о значају Оебса, шеф дипломатије наглашава да се његов значај и јединственост његове улоге на међународној сцени огледа, између осталог, у чињеници да је активно укључен у посредовање при тражењу решења за украјинску кризу, те да је једини међународни фактор на терену захваћеном овим конфликтом.

Истовремено, Оебс је, како додаје, и форум унутар кога се активно воде дебате о широком спектру тема од значаја за транзициона друштва, као и о европској безбедносној архитектури у целини и начинима да се она консолидује упркос изазовима попут кризе у Украјини.

Директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић оцењује да је олакшавајућа околност то што постоји Тројка Оебса (земља која је председавала прошле године, актуелна председавајућа и будућа, односно Швајцарска, Србија и Немачка).

„У том контексту, до сада је Србија добро пливала кроз тешке воде посредовања. Министар Дачић је, као председавајући током ове године много тога урадио”, каже она, али додаје и да је за сада неизвесно, а то много и не зависи од Србије, питање укупне реорганизације Оебса.

Уз оцену да је Оебс полако вратио неке своје мировне функције, а што се, каже, десило пре свега захваљујући неким општим околностима, Јоксимовић наглашава да су „велики играчи” ипак и даље остали у игри као директни посредници, рецимо Ангела Меркел.

„У директним контактима такође су вођени важни преговори, тако да Србија није била препуштена прејаким изазовима. А оно што је радила, радила је успешно”, каже наша саговорница.

Подсећања ради, пре три године, у време када се Београд кандидовао за председавање Оебсом, украјинска криза се није могла ни наслутити. С њом се прва суочила Швајцарска као председавајућа, а када је Србија наследила овај „врућ кромпир“ многи су у шали говорили да Београд једва чека да му се заврши мандат.

Сарадник Института за међународну политику и привреду Владимир Трапара сматра да је у условима у којима су САД и Русија у оваквом сукобу у којем јесу, маневарски простор наше земље био јако мали. „Она самостално није могла да уради ништа. Штагод да смо ми предложили у протеклих неколико месеци, то је могло да прође само ако се око тога сагласе САД и Русија”, оцењује он.

Уочи преузимања председавања Оебсу чула су се, иначе, мишљења да ће земљи бити тешко да одоли притисцима, због Русије, па отуд и дилема колико је она успела да се одбрани.

Указујући да је општи међународни контекст, управо због кризе у Украјини, довео до великог раскорака између Русије и Запада и да ти негативни трендови још нису заустављени, Јоксимовићева каже да је „улога Србије на нивоу Оебса, као неког ко је неутралан, вероватно много боља и једноставнија него Србије као кандидата за чланство у ЕУ”.

Трапара, пак, истиче да притисци на Србију нису били само зато што је она председавајућа Оебс, него зато што је једна од неутралних земаља у украјинском сукобу. „А неутралне земље су увек под мањим или већим притиском. Срећом, Србија није толико битна земља у овом сукобу да би је превише притискали и зато смо успели да одолимо”, оцењује он.