Koliko je Srbija uspešno kormilarila Oebsom

„Rat mora da prestane”, izgovorio je ovih dana, po ko zna koji put za proteklih osam meseci, predsedavajući Oebsa Ivica Dačić. Pozive na poštovanje potpisanog primirja u Ukrajini ministar spoljnih poslova Srbije upućivao je ruskim i ukrajinskim snagama od prvog dana svog mandata na čelu ove organizacije, odnosno od januara kada je Srbija od Švajcarske preuzela predsedavanje. Rečenicom s početka teksta Dačić će verovatno i završiti svoj mandat u decembru i „štafetu” predati Nemačkoj.

Koliko je Srbija uspešno kormilarila ovom organizacijom u vreme najveće krize od vremena Hladnog rata? Da li je Beograd mogao više u situaciji kada mnogi veruju da Oebs nema ni približno veliki uticaj kao pre neku deceniju?

Sam Dačić u izjavi za „Politiku” kaže da je Srbija, kao predsedavajući Oebsu, uspela da vodi aktivnosti organizacije kao neutralan i iskusan pregovarač.

„Uspeli smo da obezbedimo produženje mandata specijalne posmatračke misije u Ukrajini na godinu dana, umesto na dotadašnjih šest meseci, kao i da ispregovaramo njeno stabilno finansiranje, što je veoma složen zadatak u organizaciji gde treba obezbediti saglasnost svih 57 država učesnica, budući da se odluke donose konsenzusom”, ističe Dačić.

Govoreći o značaju Oebsa, šef diplomatije naglašava da se njegov značaj i jedinstvenost njegove uloge na međunarodnoj sceni ogleda, između ostalog, u činjenici da je aktivno uključen u posredovanje pri traženju rešenja za ukrajinsku krizu, te da je jedini međunarodni faktor na terenu zahvaćenom ovim konfliktom.

Istovremeno, Oebs je, kako dodaje, i forum unutar koga se aktivno vode debate o širokom spektru tema od značaja za tranziciona društva, kao i o evropskoj bezbednosnoj arhitekturi u celini i načinima da se ona konsoliduje uprkos izazovima poput krize u Ukrajini.

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ocenjuje da je olakšavajuća okolnost to što postoji Trojka Oebsa (zemlja koja je predsedavala prošle godine, aktuelna predsedavajuća i buduća, odnosno Švajcarska, Srbija i Nemačka).

„U tom kontekstu, do sada je Srbija dobro plivala kroz teške vode posredovanja. Ministar Dačić je, kao predsedavajući tokom ove godine mnogo toga uradio”, kaže ona, ali dodaje i da je za sada neizvesno, a to mnogo i ne zavisi od Srbije, pitanje ukupne reorganizacije Oebsa.

Uz ocenu da je Oebs polako vratio neke svoje mirovne funkcije, a što se, kaže, desilo pre svega zahvaljujući nekim opštim okolnostima, Joksimović naglašava da su „veliki igrači” ipak i dalje ostali u igri kao direktni posrednici, recimo Angela Merkel.

„U direktnim kontaktima takođe su vođeni važni pregovori, tako da Srbija nije bila prepuštena prejakim izazovima. A ono što je radila, radila je uspešno”, kaže naša sagovornica.

Podsećanja radi, pre tri godine, u vreme kada se Beograd kandidovao za predsedavanje Oebsom, ukrajinska kriza se nije mogla ni naslutiti. S njom se prva suočila Švajcarska kao predsedavajuća, a kada je Srbija nasledila ovaj „vruć krompir“ mnogi su u šali govorili da Beograd jedva čeka da mu se završi mandat.

Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Vladimir Trapara smatra da je u uslovima u kojima su SAD i Rusija u ovakvom sukobu u kojem jesu, manevarski prostor naše zemlje bio jako mali. „Ona samostalno nije mogla da uradi ništa. Štagod da smo mi predložili u proteklih nekoliko meseci, to je moglo da prođe samo ako se oko toga saglase SAD i Rusija”, ocenjuje on.

Uoči preuzimanja predsedavanja Oebsu čula su se, inače, mišljenja da će zemlji biti teško da odoli pritiscima, zbog Rusije, pa otud i dilema koliko je ona uspela da se odbrani.

Ukazujući da je opšti međunarodni kontekst, upravo zbog krize u Ukrajini, doveo do velikog raskoraka između Rusije i Zapada i da ti negativni trendovi još nisu zaustavljeni, Joksimovićeva kaže da je „uloga Srbije na nivou Oebsa, kao nekog ko je neutralan, verovatno mnogo bolja i jednostavnija nego Srbije kao kandidata za članstvo u EU”.

Trapara, pak, ističe da pritisci na Srbiju nisu bili samo zato što je ona predsedavajuća Oebs, nego zato što je jedna od neutralnih zemalja u ukrajinskom sukobu. „A neutralne zemlje su uvek pod manjim ili većim pritiskom. Srećom, Srbija nije toliko bitna zemlja u ovom sukobu da bi je previše pritiskali i zato smo uspeli da odolimo”, ocenjuje on.