Родословно стабло старо три века

Лесковац – Родословно стабло Горановића, старо скоро три века, у Србији и Црној Гори има 180 домаћинстава са преко седамсто чланова. Има их у Никшићу, Подгорици, Игалу, Херцег Новом, Тивту, Котору, Чарађу, Јављену, Заљутници, Лесковцу, Власотинцу, Сурдулици, Сомбору, Раткову, Врбасу, Новом Саду, Београду, Прокупљу, Маровцу код Сијаринске Бање... Има их и у БиХ и у Хрватској, али о њима нема података.

Познати црногорски интелектуалац, дугогодишњи руководилац, добитник многобројних друштвених признања Стево Горановић из Никшића управо је објавио књигу „Братство Горановић“, уз помоћ 26 сарадника и коришћењем књига 38 аутора, а између корица овог луксузно опремљеног издања су и текстови из „Политике“ о Горановићима, посебно о њиховим бијеналним породичним окупљањима.

– Данас ретко која породица има овакав породично-историјски драгуљ. Колико је познато, ово је први случај у Црној Гори и Србији да је неко обрадио и део потомства одива од рода Горановића, где оне и њихово потомство сада имају друга презимена. Мала су братства у Црној Гори која на такав дуговремени и упоран начин сакупљају податке о свом пореклу – каже за „Политику“ др Миодраг Горановић, донедавни директор хигијенско-епидемиолошке службе у Дому здравља у Лесковцу, сада у пензији.

Прича нам да Горановићи потичу са Голије од војводске породице Милић, а ови од Орловића. Горан Милић је у тешко доба Турака, да би се на неки начин прикрио, променио презиме у Горановић.– Наши преци потичу са Голије са саме границе са Херцеговином. У село Маровац код Сијаринске Бање стигли су из Горњег Чарађа, шездесет километара од Никшића, на молбу црногорске владе коју је Србија прихватила. Мој деда Бориша још као мало дете долази из Црне Горе 1887. године са својим оцем Јефтом и стричевима Васом и Павлом, да као граничари у селу Маровац у општини Медвеђа наставе свој живот и да бране тај део Србије од Турака. Ту остадоше и пустише своје корене, штоно рече владика Данило у „Горском вијенцу“, „Ђе је зрно клицу заметнуло, нека тамо и плодом почива“, позива се на песника наш саговорник, који се и сам бави писањем, а свој допринос дао је и у писању књиге која је повод овог разговора.

Поред бројних података и разгранатог стабла, детаљно објашњеног, у књизи „Братство Горановића“, која има преко триста страна, има пуно заједничких фотографија са свих досадашњих десет окупљања породице. Први сусрет је одржан 1991. године у месту Чарађе у Црној Гори, а затим у Крсцу, Заљутници, два пута у Никшићу, а у Србији су сусрети били у Лебану, Сијаринској Бањи, на Златибору, Београду и Новом Саду. У почетку су одржавани на три године, али су Горановићи пожелели да се виђају чешће, па су кренули на бијенална сусретања. Последње, једанаесто, окупљање одржано је 15. августа ове године у месту Крстац на Голији.

У књизи је и преко 750 мисли и порука многих светских умова, народне изреке и пословице. Сабрано је да Горановићи данас имају 153 образована члана, четири доктора наука и осам доктора медицине. Међу познатима су и Предраг Горановић, професор на Економском факултету, који је у периоду од 1994. до 1998. године био министар финансија Црне Горе. Павле Горановић, књижевник и професор филозофије, актуелни је министар културе у влади Црне Горе.