Да ли је ваше срце старије од вас

Вест да троје од четворо одраслих становника САД има срце старије од своје биолошке доби, што их чини кандидатима за срчани удар и шлог – узрујало је Американце. У просеку, срце мушкарца осам година је старије од његових стварних година, а жене – пет. Резултат је добијен збрајањем кардиоваскуларних ризика: пушење, хипертензија, дијабетес и гојазност.

У Србији свака друга одрасла особа (47,5 одсто) има висок крвни притисак, а свака трећа (33,9) има дијагнозу хипертензије и пије лекове. Подаци су добијени истраживањем здравља становништва 2014. године. Али то изгледа овде не узрујава никога.

Уосталом, тако је већ деценијама.

Од болести срца и крвних судова код нас људи умиру у најбољим годинама. Кардиолог проф. др Весна Стојанов, начелница Центра за хипертензију Клиничког центра Србије, све чешће прегледа пацијенте које би по крштеници и спољашњем изгледу свако од нас описао као –младиће. Међутим, снимак њиховог срца, ЕКГ и ултразвук одговарају медицинским снимцима стараца.

– Пре два дана прегледала сам младића од 22 године. Има 160 килограма, крвни притисак му је 170. Једе једном дневно, али дуго и обилно. Није му страна брза храна, слаткиши... Наравно, не бави се никаквом физичком активношћу – описује свог пацијента наша саговорница.

Срце тог младића је као у четрдесетогодишњака, каже докторка.

– За 20 година, чека га борба са срчаном слабошћу. Много тога у таквом стању неће моћи да ради: код тешке дијагнозе срчане инсуфицијенције, болесник једва да може да оде до тоалета. Срчани мишић попушта, ради са много мањим капацитетом – објашњава др Стојанов.

Наша саговорница подсећа да срце и крвни судови имају свој ток старења. Међутим, висок крвни притисак, гојазност, пушење, физичка неактивност, високе масти у крви и шећерна болест убрзавају процес атеросклерозе и старење крвних судова.

– Код нас је стрес главни окидач за настанак хипертензије, а не храна, као у Америци. Наши људи дуго трпе стрес, радни дан је дуг и испуњен обавезама, ретки су они који дневно имају три оброка и две ужине. Брза храна и дуги сати пред телевизором и компјутером остављају последице по здравље – каже др Весна Стојанов.

Наша саговорница јасно види „штету” таквог живота на крвним судовима. Они губе еластичност, јавља се висок притисак, а све то води до слабости срца.

– Таква особа, без обзира на своју„крштеницу” постаје кандидат за инфаркт срца или за срчану слабост. Наш кардиоваскуларни систем стари брже него што мора услед ризика: пушења, неправилне исхране, физичке неактивности, гомилања стреса – објашњава др Стојанов.

----------------------------------

Момци из теретане са „старачким” срцем

Екстремна физичка активност без одговарајуће контроле један је од великих фактора ризика да нечије срца буде старије од његовог животног доба. У теретанама млади људи подижу тегове, а да пре тога немају кардиотренинге и припреме организма за такав напор, упозорава проф. др Весна Стојанов.

----------------------------------

Лекови нису (све)моћни

У Србији постоји велики број људи који имају преко 80 година, али су им крвни судови очувани и „млађи” од њихове животне доби. Имају срце шездесетогодишњака, што је, по речима докторке Стојанов, доказ да се то може постићи, уз умереност у животу и бригу о себи и свом здрављу.

– Лично, не верујем у разне детоксикације и еликсире, који наводно подмлађују срце. Тачно је да има лекова који делују на ендотел (зид) крвног суда, повећавају еластичност крвних судова и смањују наслаге и задебљања, успоравају атеросклерозу. Међутим, лек не може да реши све. Кључна ствар је умереност и избегавање фактора ризика – сматра др Стојанов.