Дилан има најбоље песме

Ако је веровати суду угледног америчког магазина „Ролингстоун”, најбољу музику у последњих стотинак година направио је Боб Дилан. Амерички кантаутор, чије је право име Роберт Ален Цимерман, неприкосновен је на још једној у низу листа најбољих свих времена, јер овога пута нашао се на челу листе 100 највећих кантаутора икад.

„Ролингстоунов” избор обухвата готово један век популарне музике: ту су пионири, попут блузера Роберта Џонсона из тридесетих или Бадија Холија из педесетих, али има и актуелних звезда, као што су Тејлор Свифт, Џеј Зи, Еминем, Каније Вест, „Рејдиохед”, „Грин деј” и тандем из бенда „Ју-ту” – Боно Вокс и Еџ. Своја места завредела су и нека од највећих имена поп музике, попут Мајкла Џексона и Принса.

На листи су присутни аутори из готово свих музичких праваца, од соула (Ал Грин или Марвин Геј) и кантрија (Џони Кеш или Вили Нелсон), преко фанка (Џејмс Браун и Џорџ Клинтон), до панка (Џо Страмер и Мик Џонс), попа (АББА, „Би џиз”) и регеа (Боб Марли)...

Уредници магазина нису заобишли ни иконе рок културе, попут Дејвида Боувија, Вана Морисона, Курта Кобејна, Пита Таунзенда, Тома Вејтса, Елвиса Костела, Луа Рида, Нила Јанга, Леонарда Коена, Бруса Спрингстина, Реја Дејвиса, Брајана Вилсона...

Међу стотину музичара на листи, ретке су даме, тек нешто више од њих десетак. Своје место „заслужиле” су: Бјорк, Лусинда Вилијамс, Лорета Лин, Пети Смит, Криси Хајнд, Мадона, Стиви Никс, Доли Партон...

Врло високо у овом избору позициониране су Џони Мичел (девета) и Керол Кинг (седма), али у тандему са Џеријем Гофином. Међу првих десет су и Стиви Вондер, Пол Сајмон, и тандем „Ролингстонса” – Мик Џегер и Кит Ричардс, који је по оцени магазина, дефинисао есенцијалне елементе рок песме: безобразан хумор, незабораван риф и експлозиван рефрен.

Пети је Смоки Робинсон, „геније који стоји иза највећих хитова дискографске куће ’Мотаун’”, место испод заузима први певач и кантаутор у рокенролу, али и први гитарски херој – Чак Бери, а трећа и друга позиција резервисана је за двојац из „Битлса” заслужан за неке од најбољих песама поп музике – Џона Ленона и Пола Макартнија. Од Ленона нико боље није умео да изрази сву комплексност интимног живота, али и политике, и чак да повеже те две крајности, истиче „Ролингстоун”. А другопласирани Макартни, који је увек знао да направи сјајне поп мелодије и непревазиђене стихове, једини је музичар коме се Дилан дивио.

Управо је аутор ремек-дела популарне културе Боб Дилан у својим „Хроникама” записао: „Увек желиш да направиш песме које су веће од живота.” И нико лествицу није поставио више, нити је остварио већи утицај од Дилана, констатује „Ролингстоун”. Говорио је и: „Песма је као сан, који покушаваш да оствариш, или као чудна земља у коју покушаваш да уђеш”, а ми то и радимо, изнова и изнова, дивећи се призору, закључује „Ролингстоун”.

----------------------------------

А где су Запа и Мерјкури?

Многим реакцијама на „Ролингстоунову” листу 100 највећих кантаутора придружио се и британски „Телеграф”. Уз опаску да је овакве изборе незахвално правити, новинари се питају како се могло десити да буду изузети многи значајни уметници. „Телеграф” је отишао толико далеко да је направио пандан листу, али оних 100 изостављених. На „поправној” листи су, између осталих, Реј Чарлс, Фреди Меркјури, Кејт Буш, Џоан Баез, Кет Стивенс, Фил Спектор, Рој Орбисон, Отис Рединг, Френк Запа, Нина Симон, Џон Ли Хукер, Марк Болан, Брајан Фери, Пол Велер, Дејмон Албарн, Ејми Вајнхаус...