Збуњена и подељена Европа

Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања позвао је јуче на традиционалној недељној проповеди на Тргу Светог Петра сваку католичку жупу да отвори врата избеглицама и прихвати по једну избегличку породицу. Рекао је и да ће Ватикан прихватити две породице избеглица. Папин позив дочекан је аплаузом окупљених.

Папа је, како преносе агенције, позвао сваку жупу, сваку верску заједницу, сваки манастир и цркву у целој Европи да то учини, објашњавајући да би то био конкретан гест за припрему обележавања Свете године милосрђа, хришћанског јубилеја који почиње од 8. децембра.

Али, бивши француски председник Никола Саркози није тако милостив као папа.

Изјавио је да би требало да се отворе прихватни центри за избеглице у северном делу Африке, Србији или у Бугарској, где би азил избеглицама био одобрен или не, пре него што уђу у шенгенску зону, јер те две земље нису у шенгенском простору Према његовим речима, статус политичке избеглице би требало да се добије пре пута преко Средоземног мора.

Саркози је рекао да би се на тај начин избегао тако велики прилив миграната и трагедије на Средоземном мору. Шта о Саркозијевом предлогу мисле „прозване” државе, још није познато, али може да се претпостави.

Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Федерика Могерини изјавила је после заседања шефова диплoмaтије земаља ЕУ и балканских држава у Луксембургу да је договорено стратегија рада истовремено на пет колосека да би се избегличка криза у Европи решила. Реч је о јачању контроле спољних граница ЕУ, разбијању криминалних мрежа које пребацују избеглице у Европу, јачању сарадње са земљама са западног Балкана и Турском, али и дугорочан рад на успостављању мира на Блиском истоку и финансијској помоћи афричким привредама.

Када је реч о земљама западног Балкана и Турској, преко којих избеглице путују према ЕУ, висока представница је казала да „балканске земље због историје, а Турска због географије, врло добро разумеју природу проблема и додала да све европске земље, без обзира на то да ли су чланице ЕУ имају моралну и законску обавезу да помогну”.

„Имали смо тешке разговоре о центрима за пријем избеглица ван територије ЕУ”, рекла је она, додајући да је веома важно да се избегне дестабилизација земаља у којима они буду основани.

Док политичари утврђују будућу стратегију, аустријска железница превезла је више од 13.000 избеглица од петка увече, када је Аустрија отворила своју границу, у договору с Немачком, после хаоса насталог у Мађарској. Велика већина, како је речено, наставила је или жели да настави путовање ка Немачкој, а само веома мали број одлучио се да поднесе захтев за добијање азила у Аустрији.

И док возови с избеглицама јуре ка Немачкој, аустријски канцелар Вернер Фајман критиковао је мађарског колегу Виктора Орбана због његовог става у вези с избегличком кризом:

„Он засигурно не спада у оне у Европи који се труде да пронађу заједничко решење, већ радо изиграва снажног човека. Међутим, од снажног човека сада би требало очекивати европско решење”, казао је Фајман у интервјуу за аустријски дневник „Оберестерајхише нахрихтен”, нагласивши да је Орбан њему и Меркеловој давао нетачне податке, смањивао број могућих азиланата, а истовремено подизао ограду упркос противљењу ЕУ.

Фајман је истакао да ће Аустрија извршити притисак и на Словачку и Чешку, јер су се те две земље у избегличкој кризи показале као неразумни суседи, који одбијају фер расподелу избеглица у ЕУ.

Ни прозвана страна није остала дужна. Портпарол мађарске Владе Золтан Ковач, у интервјуу бечком дневнику „Пресе”, оштро је одговорио на рачун канцелара Вернера Фајмана, преневши да је мађарски премијер Виктор Орбан, када су избеглице кренуле пешице ауто-путем до Аустрије, покушавао да се телефоном чује са шефом аустријске владе, али да то није могао сатима.

„Фајман сатима није био доступан мађарском премијеру. Они су разговарали тек око поноћи, након шест сати, а након тога је Фајман свој став изнео на Фејсбуку. Чему то. То је врло нељубазно”, истакао је Ковач.

Ковач је критиковао је Аустрију и Немачку због двоструких стандарда и позвао их да помогну у изградњи зида на спољној граници ЕУ. Рекао да избеглице и даље долазе у ЕУ зато што зид који гради Мађарска још није готов.

„Аустрија и Немачка би требало да нам помогну да завршимо зид, уместо да нас стално критикују. Зид не штити само нас, већ и вас, Аустрију и Немачку”, поручио је Ковач.

Он је подсетио да правила предвиђају да сви морају дати отисак прстију, али да је медијска хистерија довела до тога да илегални мигранти то не желе, и да не слушају мађарске власти.

Ковач је навео да Аустријанци пуштају 4.500 особа у земљу без идентификације. „Видео сам то на граници. Ни не знате кога сте пустили у земљу. Никога нисте питали за документа. Уз то имали смо 20 километара дугу колону на граници, и европски грађани су чекали четири сата у својим аутомобилима. Време је да Аустрија и Немачка размисле о својој недоследности”, поручио је Ковач.

Ковач је указао да је од 150.000 људи, који су ушли у Мађарску преко зелене границе, већина поднела захтев за добијање азила, али да су онда наставили пут ка Аустрији и Немачкој.

Он је истакао да Мађарска покушава да се снађе с неспособним системом ЕУ, с неконзистентним правним системом ЕУ и двосмисленим порукама које шаљу Аустрија и Немачка.

А у Минхен је стигло у протекла два дана више хиљада људи, према договору Немачке, Аустрије и Мађарске, а неки возови су дочекани аплаузима окупљених грађана. Распоређују се у прихватне центре и наглашавају да савезна влада у Берлину мора да се припреми јер рачуна са око 800.000 избеглица ове године, а већ је педантно израчунато да је за овај први налет потрошено 10 милијарди евра. Лист „Билд” пише да је планирано пооштрење услова за стицање азила, укидање такозваног „џепарца” од 143 евра месечно и скраћење рока за депортацију на једну седмицу, уз петогодишњу забрану уласка, што се односи, пре свега, на грађане Србије и других балканских земаља сигурног порекла. Меркелова предвиђа и да се избеглицама, који добију статус азиланта, омогући учење језика и приступ образовном систему, са циљем да се они брзо оспособе за тржиште рада, преноси овај лист, а медији указују да је немачкој привреди потребно у овом моменту око 140.000 инжењера и осталих стручњака, а да би до 2040. године земљи могло да недостаје око 3,9 милиона радника.

Док у Минхену аплаудирају придошлицама, у Дортмунду где се јуче очекивало долазак 1.400 избеглица из Мађарске, десничари су током претпрошле ноћи демонстрирали, а полиција је употребила „бибер-спреј” како би окончала окупљање и избегла сукобе.

Да отпора и те како у Европи има према придошлицама показује и пример из Пољске. Главни пољски тужилац Анджеј Серемет наредио је кривичну истрагу против пољских хејтера који позивају да се избеглице из Сирије пошаљу у некадашњи нацистички логор смрти Аушвиц који су Немци подигли на југу окупиране Пољске, јер би то за избеглице које стижу у Европу, како стоји у тим коментарима, био „најбољи пансион”.