Поново земљотрес у Чачку

Од почетка овог месеца сеизмолошки апарати у Србији регистровали су неколико потреса јачине око пет степени Рихтерове скале. Земљотреси су били у региону Кикинде, Барајева, Косовске Митровице и Чачка, где је први регистрован на Сретење, прошлог петка, а други јуче ујутро.

Славица Радовановић, директор Републичког сеизмолошког завода, каже да се, за разлику од потреса који су претходних неколико година најчешће погађали сеоска насеља и ненасељене делове централне Србије, земљотрес први пут осетио и у центру Чачка. Епицентар је био пет километара југоисточно од центра Чачка, на подручју села Бањица, Виљуша и Трнава.

Наша саговорница истиче да је уобичајено да земљотреси ове јачине буду праћени накнадним слабијим потресима, уз подсећање да је земљотрес који се пре неколико година догодио у долини Западне Мораве, са епицентром у Трстенику, био праћен серијом потреса наредних неколико месеци.

Она објашњава да се Србија налази у зони умерене сеизмичке активности:

– Најјачи земљотрес у Србији може бити од пет до шест јединица Рихтерове скале, никако више. Они нису толико јаки да се од њих не можемо заштитити квалитетном градњом пошто не могу да сруше зграду. Могу само да је учине неупотребљивом за живот, али нико неће остати затрпан, чега се људи највише плаше.

„Често се греши при процењивању интензитета и јачине земљотреса”, истиче она. „Тако неки сматрају да се земљотреси појављују увек на истом месту, а у ствари се појављују у истој зони, близу места где су се већ догодили”.

У Србији постоји 35 жаришта земљотреса. На основу њих знамо где ће се отприлике дешавати земљотреси и у будућности.

Жаришта потреса још нису обједињена у посебне зоне, које означавају места на којима се догађа велики број јачих земљотреса. За то нам је потребно још података и још земљотреса. Једна жаришна зона била би, рецимо, потес који обједињује земљотресе код Рудника, Мионице и онда ка западу или истоку (у зависности од података). Друга зона, на пример, биће зона у којој је Рудник и следеће место у близини у коме се појави земљотрес. Још једна зона је на Косову и Метохији – дуж Врањске долине преко Урошевца и Гњилана (где су такође били земљотреси (1921. и 2002), па на исток.

У свету се дневно догоди хиљаду земљотреса, а статистика изведена до фебруара ове године каже да се у Србији догоди један земљотрес у две године. Многи од њих се и не осете. Земљотреси у Србији су много слабији од оних који се дешавају у Јапану или Турској, а ни најјачи земљотрес у Србији (шест степени Рихтерове скале) не може да сруши релативно добро саграђену зграду.

Јаки земљотреси били су 1893. у Свилајнцу, 1922. у Лазаревцу. 1927. године на Руднику, затим 1980. године копаоничка серија и 1998. године у Мионици. Сви ти земљотреси имали су магнитуду мању од шест јединица Рихтерове скале и интензитет од осам степени Меркалијеве скале. Ради поређења, у Јапану или Турској дешавају се земљотреси јачине седам степени Рихтерове скале. На основу земљотреса који су се до сада код нас догодили, али и на основу процене светских стручњака, код нас неће ни бити јачих земљотреса – истиче наша саговорница.