Орбан мора да послуша Ангелу Меркел

Немачка канцеларка исправно поступа у имигрантској кризи и у праву је што захтева да се тражиоци азила равномерно распореде широм ЕУ. Источне земље које се томе противе, попут Мађарске и Пољске, део су ЕУ, прихватиле су европске принципе и сада морају да те исте принципе поштују, оцењује шведски економиста и професор Ерик Берглоф.

Са директором Института за светска збивања на Лондонској школи економије и доскорашњим главним економистом Европске банке за обнову и развој разговарали смо у Београду где је учествовао на панелу „Будућност Европе” у организацији Центра за међународну сарадњу и одрживи развој. Берглоф објашњава да Стари континент плаћа цену своје неактивности у земљама порекла имиграната и додаје да Брисел мора да уради више како у Сирији или Либији, тако и у земљама кроз које избеглице и мигранти пролазе.

Британија већ мења плочу и истиче аргумент да би се проблем решио када би, на пример, сваки мали град примио само десет сиријских породица. Управо о томе говори Ангела Меркел, истиче наш саговорник.

Шта још ЕУ треба да уради?

Да подржи земље које окружују Сирију попут Либана и Турске где се већ слило неколико милиона избеглица. Да им је ЕУ обезбедила разумне услове живота, они се не би померали одатле. Тунис је примио два милиона Либијаца. И пре тога је имао крхку економију а сада ја заиста бринем за ту земљу и сматрам да јој Европа не помаже довољно. Ствари могу јако да се закомпликују, а џихадисти Исламске државе Ирака и Леванта (ИДИЛ) тамо већ имају упориште.

Како решити проблем у Сирији?

То је сложен проблем и наравно, нема магичног штапића. Очигледно је да треба зауздати Идил и пронаћи решење за транзициону владу у Дамаску. Коначно, Запад је најодговорнији за тамошњу ситуацију.

Али земље које су највише допринеле, попут САД, примају најмање миграната.

Ситуација са САД је компликована, коначно, Америка је далеко, мигрантима је теже и скупље да допру тамо. Чини ми се да се Канада, које је релативно увек отворена за имигранте, све више отвара и за Сиријце.

Али не и премијер Мађарске Виктор Орбан који као аргумент за одбијање азиланата истиче њихову неприлагодљивост животу у Европи. Шта ви о томе мислите?

И ми у Шведској имамо проблем са имигрантима, неки таласи миграције били су успешни, други не, али рећи ћу вам нешто: њихово прилагођавање друштву је непрестани посао, на томе се стално мора радити. Квоте за њихов пријем морају да се примене, иначе је европски пројекат мртав. Сиријске избеглице су лакмус тест за ЕУ. Нема уједињене Европе ако Шведска и Немачка морају да приме све, а већина других земаља никога. За земље попут Србије још је теже, не само из економских разлога већ и зато што ваши суседи, попут Мађара, затварају границе. Ипак, можда ће понашање Београда бити и неки сигнал за Будимпешту да заузме разумнији приступ. Ја разумем и неке Орбанове аргументе. Наравно, не подржавам оно што он ради, али јесте тачно да Мађарска, као и Србија, плаћа цену неактивности ЕУ и недостатка система на европском нивоу.

Подржавате ширење ЕУ и поред свих проблема...

Да, јер је ширење Европе на исток нашем континенту донело стабилност и економски раст. Одувек сам био за то да се и Београд прикључи ЕУ. Ваша земља је данас сасвим другачије место од оног каква је била пре 15 година. То би било добро и за Србију јер ЕУ има инструменте за савладавање сила које се залажу за статус кво, попут олигарха.

Не слажете се са аргументом да су Румунија и Бугарска показале да је пријем нових чланица био погрешан?

Тај аргумент је лажан. Пољска је деведесетих била страшно корумпирана а данас је мање корумпирана од већине западних земаља. Проблеми у Бугарској и Румунији постоје, али те су земље на добром путу који ми треба да подржимо.

Како оцењујете економске напоре Србије која је сада, са гашењем државних фирми и смањивањем плата и пензија, постала најбољи неолиберални ђак?

Лако је почети са неолиберализмом, али немојте заборавити да у том случају морате да обезбедите оне који ће тим реформама бити погођени. Ако кренете у неолибералне реформе, морате да изградите заштитну мрежу, иначе, наићи ћете на отпор, људи се плаше промена, а то компликује ствари.

Тај рецепт се приписује и Атини мада чак и ММФ каже да је Грчки дуг неодржив. Да ли је стварно неодржив?

У Грчкој је боље него што је било пре три месеца, али морамо да видимо да ли ће доћи до макар делимичног опроста дуга. Веома је важно да им се дуг опрости. Када је ММФ то рекао, истакао је нешто значајно за дискусију о економије грчке. Без тога неће бити реформи. Али, ако им се олакша дуг, то ће бити добра порука: Верујемо вам да ћете спровести реформе. Тако ће и Грци видети светло на крају тунела уместо да очајавају што ће и њихова деца отплаћивати дугове.

А шта је са међусобним санкцијама Запада и Русије, има ли краја томе?

Остаће још најмање пет, шест година. Русија неће смањити притисак на Украјину. Напротив, повећаће га, па ће уследити нове западне санкције и нове руске контрасанкције које, међутим, више штете самој Русији јер тамо повећавају цену хране и инфлацију. Западне земље нису превише погођене руским санкцијама па мислим да је цех који је украјинска криза испоставила за нас много више безбедносан и политички. Поново се повећавају војни буџети, угрожена је европска безбедносна архитектура и уопште, повређена је европска стабилност, а ЕУ је одувек био пројекат који је рачунао на предвидљивост и сигурност.