Плате спласле у јануару

Просечна зарада у Србији исплаћена у јануару без пореза и доприноса износила је 28.230 динара, саопштио је јуче Републички завод за статистику. У односу на децембар просечна нето плата била је номинално мања за 18,11 одсто, а реално за 18,76 процената. Поређења ради, просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у децембру прошле године била је 34.471 динара, што је за 6.241 динар мање од јануарског просека.

Разлог за овакав јануарски пад номиналног износа и реалне вредности плата јесу уобичајено издашне децембарске исплате. Када је прошлог месеца просечна зарада замало достигла 35.000 динара, многи економски аналитичари, поучени искуством, прогнозирали су да ће у јануару плате пасти на новембарски ниво. За то што се у децембру у новчаницима грађана Србије, за наше прилике, емитовала „научна фантастика” заслужни су послодавци. Они су запосленима пред Нову годину и божићне празнике настојали да исплате сва дотадашња дуговања, али и заслужене награде у виду „тринаесте” плате.

Највеће зараде прошлог месеца исплаћене су запосленима у дуванској индустрији (71.710 динара). Гледано по општинама, најмању плату су у просеку примили житељи Беле Паланке (9.493), док су најбоље прошли становници Новог Београда са просечних 49.883 динара.

Иначе, просечна нето зарада исплаћена у јануару, саопштава званична статистика, била је реално виша за наше прилике „незнатних” 4,21 одсто.

Економски аналитичари, међутим, указују да је у прошлогодишњем невероватном повећању зарада, далеко изнад оствареног раста бруто домаћег производа, који је премашио седам процената, највише предњачила држава. Натпросечан раст плата државних службеника у 2007. поред осталог је, кажу економисти, највише допринео што је прошлогодишња инфлација премашила 10 процената, а према рачуници „Еуростата”, статистике Европске уније – 11,1 одсто. Подсећања ради, планирана је да буде једноцифрена – 6,5 одсто. 

Да су економски аналитичари у праву потврђују званични подаци који кажу да је просечна нето зарада у Србији исплаћена у периоду јануар – децембар 2007. године у односу на исплаћени просек у истом периоду 2006. номинално била виша за 27,88 одсто, а реално чак за 19,51 проценат. Ако се овом за нормалне тржишне економије незамисливом расту зарада додају и прошлогодишња неизбежна поскупљења хране и нафте, право је чудо што је Србија 2007. завршила са растом инфлације од само 10,1 одсто.

Све у свему, и у 2007. смо трошили незарађено, што је далеко горе од понашања раскалашних богаташа. Јер, они троше зарађено или наслеђено.

Повећане зараде, обогаћене додатним задуживањем код банака, куповали смо углавном страну робу. Тако је у 2007. Србија забележила рекордан увоз стране робе од 18,315 милијарди долара, 39,3 одсто више него претходне године. Рекордан је био и дефицит у робној размени са светом, уз повећање од 41,2 одсто, од 9,52 милијарде долара, што је 29,2 одсто више него у 2006. години.