Ко је Бањичке жртве предао Американцима

Две локације усред главног града, које закупљује приватна Интернационална школа у Београду (International school of Belgrade), регистрована у Делаверу, предузеће ДИПОС сматра територијом Сједињених Америчких Држава. Тако дословце пише у решењу које је ова фирма упутила Агенцији за реституцију, захтевајући од њених службеника да хитно откажу увиђај на имању у Улици бањичких жртава 6, које потражују потомци Момчила Нинчића, министра у неколико влада између два светска рата.

У овом документу, који је потписао Ђоко Кривокапић, директор ДИПОС-а, стоји „да Агенција није смела да превиди чињеницу да се закупљене непокретности у улицама Бањичких жртава 6 и Темишварској 19 сматрају територијом САД-а, те да је евентуално заказивање оваквог увиђаја морало ићи преко Министарства спољних послова и Амбасаде САД-а“. У решењу се потом наводи да Интернационална школа има статус дипломатско-конзуларног представништва, као и судски имунитет, те није могуће да било ко од учесника уђе на подручје закупљене непокретности, док се такав увиђај евентуално не договори на међународном нивоу.

„У супротном би се изазвао дипломатски скандал“, пише у решењу ДИПОС-а.

Како је „Политика“ већ објавила, Интернационална школа у Београду добила је дипломатске привилегије 2006. године споразумом који су потписали Слободан Вуксановић, у то време министар просвете и бивши амерички амбасадор Мајкл Полт. Према том документу, у који је „Политика“ имала увид, школа је ослобођена плаћања пореза и царина, али није добила право на неповредивост простора. Ипак, представници школе, али и ДИПОС-а понашају се као да имају екстериторијалност.

Како је показало наше истраживање, ниједна од преосталих шест страних школа које имају дозволу Министарства просвете нема ову врсту погодности. Неколико стручњака за међународно право и дипломатију, са којима је „Политика“ контактирала, било је шокирано чињеницом да приватна школа ужива ову врсту привилегија. Овај статус озаконила је Народна скупштина 2010. године, када су посланици ратификовали поменути споразум.

Баш овај документ представља правни основ за прокламовану неповредивост простора, објашњава за наш лист Ђоко Кривокапић.

– Наша правна служба утврдила је да школа има право на неповредивост простора. На тим локацијама ова установа се налази дуго. Од 1999. до 2006. уговор о закупу ових објеката склапан је директно са Америчком амбасадом. Школа је користила те некретнине на основу интерних уговора склапаних са амбасадом. Након што је 2006. године потписан споразум између наше државе и САД-а, директни закупац постала је Интернационална школа – тврди директор Кривокапић.

Ипак, Бранка Срећковић-Минић, запослена у овој образовној установи, пре четири године јавно је покушавала да објасни да школа нема никакве веза са Америчком амбасадом, осим што је у обавези да прима децу из породица дипломата те земље.

У поменутом ДИПОС-овом решењу којим се захтева хитно отказивање увиђаја Агенције за реституцију, наводи се да је амбасада имала значајну улогу при закључењу уговора о закупу.

„Преговарало се са Амбасадом САД и директором школе, а уговор о закупу Школски одбор слао је у Вашингтон у владу на одобрење“, стоји у поменутом ДИПОС-овом документу.

Осим тога, наведено је да је сва улагања на школи одобрила Влада Републике Србије закључком од 13. маја 2010. године. Ове инвестиције, како тврди ДИПОС, утицале су на смањење кирије. Ипак, у Америчкој амбасади није нам разјашњено какве везе има ова приватна школа са званичним представништвом САД-а. Од њих ни јуче нисмо добили одговор на питање да ли је заиста амбасада, у име ове школе, закупљивала ДИПОС-ове некретнине.

Представници овог предузећа тврде да у Школском одбору Интернационалне школе седе представници Амбасаде САД-а. Заиста, на сајту ове установе наведено је да је један од чланова одбора Брајан Џејмс Салерсон, други секретар Амбасаде САД-а. Међутим, нису само амерички држављани чланови овог одбора. Међу њима су Грк Филипос Караманолис, председник Извршног одбора Еуробанке ЕФГ, британски адвокат Марк Харисон и Холанђанин Иво Кулинг.

Ни после недељу дана након што смо им упутили званична питања о статусу америчке школе, и после небројено много позива, Министарство спољних послова није разрешило дилему какве привилегије има ова образовна установа и да ли заиста има право на екстериторијалност.

Оба објекта у којима је смештена Интернационална школа налазе се у процесу реституције. Имање у Бањичких жртава 6 потражују потомци Момчила Нинчића, предратног политичара и министра у неколико влада, док парцелу у Темишварској 19 желе да врати породица адвоката Александра Аце Павловића.

Агенција за реституцију тврди да ДИПОС опструира процес јер не дозвољава службеницима Агенције да направе увиђај на тим локација, али и одлаже достављање докумената. Без вештачења, процес реституција не може да се оконча, тврде представници ове државне институције.

У ДИПОС-у сматрају да су „предметне непокретности закључком владе из 2012. године заштићене од натуралне реституције“, као и да Интернационална школа представља дипломатско-конзуларно представништво.

------------------------------------------------------------------

ДИПОС доставио „Политици“ списак некретнина, али не и закупаца

После вишенедељног инсистирања и неколико жалби поверенику за информације од јавног значаја, „Политика“ је од ДИПОС-а јуче добила комплетан списак некретнина којим ово предузеће управља. Списак закупаца, чија смо имена такође тражили, још нам није достављен. Уз списак некретнина, на којем се налази 161 вила, 205 станова, 26 пословних простора и 16 гаража, стигло је и извињење због пробијања законског рока за достављање информација јер је, како кажу у овом предузећу, документација била преобимна.

------------------------------------------------------------------

Бреговић купио део Нинчићевог имања

На некадашњем имању Момчила Нинчића, које се налази на граници Сењака и Дедиња, данас се налазе улице, приватна кућа Горана Бреговића и Интернационална школа у Београду. Горан Бреговић је део плаца који се протеже на десетак хектара купио од државе. Према тврдњи директора Ђока Кривокапића, није био закупац ДИПОС-а већ тужи ово предузећа јер је зид којим је америчка школа опасана прешао и на његово имање.