Мигранти руше Шенген

Немачка је увела привремене контроле на граници, а ова одлука на снагу ступа одмах, изјавио је синоћ министар унутрашњих послова Немачке Томас де Мезијер. „Немачка привремено поново уводи контроле дуж унутрашњих граница Европске уније. Фокус ће у почетку бити на граници с Аустријом”, рекао је Мезијер на конференцији за новинаре, пренео је Танјуг. „Циљ ових мера је да се ограничи тренутни прилив у Немачку и повратак стандардним процедурама када људи улазе у земљу”, казао је Мезијер. „То је, такође, хитно неопходно из безбедносних разлога”, додао је немачки министар. Осим тога, Берлин више неће дозвољавати избеглицама да изаберу која европска држава ће их примити, истакао је Мезијер. Тражиоци азила морају да схвате да „не могу да бирају државе у којима траже заштиту”, навео је он.

Потез Немачке у супротности је с принципима Шенгенске зоне, која допушта слободу кретања између многих европских држава. Ипак, овај споразум дозвољава привремену суспензију.

То је јуче закључила и Европска комисија, наводећи да „Немачка има легално оправдање за поновно увођење граничне контроле, нарочито према Аустрији”, истичући да то отвара питање заједничког приступа избеглицама. „Привремено поновно увођење граничне контроле међу државама чланицама је изузетна могућност експлицитно предвиђена за кризне ситуације Шенгенским граничним кодексом и регулисана њиме”, саопштила је ЕК.

Након потеза Немачке, и Чешка је јуче најавила да ће ојачати контроле на граници с Аустријом због избегличке кризе. Такође, Мађарски премијер Виктор Орбан поздравио је синоћ немачку одлуку, да је та мера била неопходна „како би се заштитиле немачке и европске вредности. Орбан, међутим, истиче да ово треба да буде само први корак, јер што је пре могуће треба заштити и грчке границе, преноси Ројтерс.

У Прешево је јуче пристигло много мање избеглица него претходних дана. У прихватни центар улазили су без редова. Полицајци, представници Црвеног крста и мештани овим „предахом” су зачуђени, нису могли да верују да нема гужве а ни дугих колона с југа на видику. Испред прихватног центра тек понеки аутобус из Миратовца је довозио мању групу избеглица који су одмах пролазили процедуру.

Једино објашњење јесте да је узрок веће задржавање на грчко-македонској граници. Информације које стижу гласе да се нове колоне избеглица очекује у наредним данима. Из Грчке сада крећу сви они који су с острва пребачени за Атину, што значи да ће у следећих неколико дана доћи бар 20.000 људи.

Податак да ће још милион Сиријаца напустити своје домове до краја године уколико рат буде настављен, који је изнео координатор УН за Сирију Јакуб ел Хилу за портал британског „Гардијана”, забринуо је многе. Ел Хилу је проценио да ће „људски воз” бити настављен и да ће људи наставити да напуштају регион током зиме, уколико се не предузму политички потези за окончање сукоба.

Хилу је рекао да је више од милион људи расељено у 2015. години и позвао на веће напоре за међународну помоћ Сиријцима да преживе зиму у сопственој земљи.

Од почетка 2015. на територију Европске уније пристигло је око пола милиона миграната и сваки дан стижу хиљаде нових.

Нови рекордни долазак избеглица забележен је у суботу у Мађарској, где је у једном дану дошло 4.330 људи уочи 15. септембра када власти у Будимпешти намеравају да затворе своју границу према Србији за илегалну имиграцију.

Сиријац са бебом у наручју у мору недалеко од грчког острва Лезбос (Фото Ројтерс)

Према подацима из Будимпеште, ранији рекордни долазак у једном дану био је 3.601 избеглица.

Мађарске власти јуче су очекивали умеренији талас избеглица. Око 6.700 избеглица у суботу је прешло мађарску границу с Аустријом у Никелздорфу, пре одласка у Немачку.

Од почетка године регистровано је 181.014 илегалних улазака у Мађарску, а само у петак 2.827, саопштио је високи званичник полиције те земље Тибор Лакатош.

До петка у поноћ поднето је 166.465 захтева за азил, од чега само у петак 2.093.

У склопу припрема, око мађарског градића Реске на граници са Србијом појавио се велики број војника наоружаних аутоматским оружјем, јавили су репортери с места догађаја.

Мађарски министар одбране Иштван Шимичко, упитан за могућност да војска употреби оружје, ако влада спроведе планове да прогласи кризну ситуацију, одговорио је да је то само опција, уколико буду морали да се заштите животи војника или полицајаца, пренела је агенција МТИ.

Већ је позната мађарска одлука да хоће херметички да затвори своју границу са Србијом за илегалне мигранте, почев од 15. септембра, када ће прескакање ограде с бодљикавом жицом, постављене дуж границе, бити кажњиво затвором. Кривично дело биће и оштећење ограде, а пооштравају се и казне за кријумчаре људи.

Репортери с лица места јављају да су избеглице које настављају да пристижу преко Србије на границу с Мађарском, на неколико места направили рупе на огради, плашећи се затварања границе.

Следи зато питање шта ће бити с неколико хиљада избеглица које сада иду преко Грчке, Македоније и Србије ка мађарској граници, а који не успеју да је пређу до 15. септембра. Према наводима очевидаца, Грчка – на чија острва стижу све избеглице из Турске – наставља неконтролисано да их пушта преко своје територије.

Подизање мађарског зида нагнало је велики број избеглица да пожуре да стигну у Европу пре 15. септембра, али питање је колико је то тачно. Мигранти очигледно користе друштвене мреже и апликације на смартфонима и веома су добро упућени у политичка збивања. Обавештени су под каквим је тренутно Мађарска притиском из Брисела и Берлина, али и европског либералног јавног мњења.

Један избеглица је у камеру рекао да „Мађари чак немају толико затвора колико има њих...”

Премијер Орбан је очигледно ипак преосетљив на лош имиџ Мађарске у овом тренутку, иако се јуначи у јавним изјавама. Труди се да слику промени и улепша па он и његова влада стално подсећају да су Мађари заправо веома предусретљиви према избеглицама и да им помажу.

Ако Мађари заиста успешно затворе границе, притисак ће се пренети на оне земље које то још нису урадиле, попут Босне и Хрватске, а земље које тек стреме уласку у ЕУ немају велики одбрамбени капацитет кад је Брисел у питању.

Ако би Хрватска почела да ради оно што ради Мађарска, брзо би добили „пацке” и прво би почело да се пише у европској штампи о томе како су протерали Србе и били Хитлерови савезници...

У Европи се неки уздају у метеорологију. Рачунају с тим да ће притисак избеглица да попусти како Средоземно море с јесењим бурама буде постајало хладније и немирније. Грчко острво Кос, које је најближе Турској, а од турске обале је удаљено 7 км, тачно преко пута Бодрума, најближе је место у Европској унији, на које су све избеглице које крећу из Турске упућене. Та морска рута је кратка да би временске прилике биле превелика препрека.

О. М. – М. А.