Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко управља криминалистичком полицијом

Ко управља криминалистичком полицијом
Милорад Вељовић и Родољуб Миловић (Фото Р. Крстинић)

Управа криминалистичке полиције (УКП) и њена Служба за борбу против организованог криминала (СБПОК), чини се, главни су „осумњичени” за цурење компромитујућих снимака некадашњег врха српске полиције са оптуженима за шверц кокаина. Ова елитна полицијска управа, за разлику од Безбедносно-информативне агенције, Војнообавештајне агенције и Војнобезбедносне агенције, није под надзором Скупштинског Одбора за контролу служби безбедности. УКП и СБПОК, по мишљењу неких чланова овог одбора, користе методе за прислушкивање и прикупљање података више него БИА, ВБА и ВОА заједно. Али, вео тајне, карактеристичан за рад криминалистичке полиције, покрива и имена људи који је воде, јер УКП већ скоро годину и по дана нема начелника и не зна се када ће га добити.

Од када је јуна прошле године са ове позиције смењен Родољуб Миловић, дужности првог човека криминалистичке полиције обавља Милорад Вељовић, директор полиције. Према Закону о полицији, управо је Вељовић тај који треба да предложи новог начелника, а с тим треба да се сагласи министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, чији ће потпис озваничити новог шефа УКП-а. Министар полиције у неколико наврата најављивао је именовање за ову функцију, а у новембру прошле године рекао је да ће нови начелник бити постављен до краја 2014, што се није десило. У МУП-у потврђују да је министар неколико пута најављивао новог начелника и да избор обавља – натенане.

Да ли полиција има правог човека који ће ући у борбу против организованог криминала?

У полицијским круговима последњих месеци помињу се имена могућих кандидата за ово место. Незванично, најчешће се помиње Драган Кецман, начелник београдске Управе криминалистичке полиције, коме је поверено решавање случаја Милана Бека и који важи за особу од великог поверења самог министра. Али, како сазнајемо, у игри су још неки Вељовићеви помоћници, али и начелници других  управа.

Спекулише се да постоје и политички разлози зашто се тако дуго чека и одлаже именовање јер човек на тој позицији располаже многим информацијама које су политички занимљиве. Сазнајемо да тренутно кадровско решење ствара и конкретне проблеме у раду Управе јер је Вељовић преокупиран позицијом директора. Али неки су мишљења да о томе како УКП функционише без начелника говоре резултати – који су бољи него прошлих година.

Након свега што се издешавало са сменом претходног начелника криминалистичке полиције, многи сматрају да на ту функцију мора доћи деполитизован човек без мрље у каријери. Миле Новаковаћ, некадашњи начелник Управе криминалистичке полиције у време акције „Сабља”, за „Политику” објашњава да је „чудно што није решено ово кадровско питање”.

„Очигледно је да још нису нашли адекватну личност. На место начелника УКП-а мора се именовати неко од правих професионалаца. Човек од професије и поверења”, каже Новаковић.

Он сматра да то што директор полиције Милорад Вељовић контролише рад ове управе, како каже, на неки свој дневни начин, тренутно не смета функционисању посла. Новаковић не жели да лицитира именима и да прогнозира ко би могао бити потенцијални кандидат за функцију коју је он некада обављао.

Златко Николић, криминолог, каже за наш лист да избор новог начелника, по правилу, није нешто што је транспарентно ни у једној полицији света, па ни код нас. Он сматра да тренутно решење управљања УКП-ом није најсрећније.

„Али је ипак боље од пређашњег. Сетимо се какве су оптужбе на рачун претходног начелника изнете у јавност, од Шарића па надаље. Ствар је унутрашње процене министра да ли ће се и када кадровски попунити такво место”, каже Николић.

Претходни начелник УКП-а Родољуб Миловић смењен је након што је нарко-бос Дарко Шарић са оптуженичке клупе изнео низ оптужби на његов рачун. Тада су почеле корените промене у врху МУП-а Србије, сменама још четворице начелника управа.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.