Ништа без купуса и ракије

"Мислим да свако бар једном треба да дође у Гучу." Ово су речи човека који ће, после милиона продатих плоча, безброј концерата по највећим светским дворанама, сарадње са најзначајнијим музичарима на планети, у петак увече први пут у каријери, дугој скоро четири деценије, засвирати на Драгачевском сабору у Гучи.
Док музичари из "Оркестра за свадбе и сахране" у студију у његовој кући на Сењаку вредно вежбају за овај дугоочекивани концерт на Сабору, Горан Бреговић, у паузи, стрпљиво је одговарао на наша питања.
Признаје нам да је и раније могао да наступи у Гучи, али каже да је сада право време за то! Истиче да његови свирачи, иако су наступали свуда у свету, сањају о концерту на Сабору трубача.

– Верујте ми да они никада нису овако вежбали, ни пред концерте у Лондону, Њујорку... Разумем оркестре који долазе из малих места у Србији, па им је то најважнији дан у животу, али не умем да објасним зашто је мојим музичарима то толико важно. А и мене сад хвата та температура. Планирам и да снимим тај концерт у Гучи, пошто ја никада нисам издавао албум уживо.

Живот без соли

Иако никада раније није наступио на Сабору, он је ту светковину у част трубе одавно доживео.

– Колико год ми мислили да је то примитивизам који је давно требало оставити иза себе, ја мислим да се то мора видети. Пре десетак година одвојио сам три дана за Гучу, јео тамо купус и пио ракију и било ми је одлично!

Не разуме коментаре типа: "Гуча је ода купусијади, алкохолу", а на питање како реагује на расправе о томе шта изабрати – Сабор или "Егзит", одговара:

– Не видим зашто то мора да искључује једно друго, јер нема разлике између "Егзита" или Гуче. Све што је кич у Гучи, кич је и на "Егзиту", све што је добро на "Егзиту", добро је и у Гучи. И на једном и на другом месту људи имају потребу за ритуалом, желе да буду заједно. Музика није ништа неопходно, није храна, ваздух, секс, без ње се може, али кад је нема, што се каже у филму "Доли Бел" – као да нема соли. Без обзира на то да ли је у питању "Егзит" или Гуча, ви ћете добити оно што душа тражи, да људи буду заједно, да се очешу једно о друго, а то је немогуће без кича!

Иако су организатори Бреговићев концерт на 47. сабору најавили као највећи спектакл на овогодишњој Гучи, чувеном музичару то не представља оптерећење. Каже: "Не правим ја никакав спектакл".

– Свираћу пуно песама "Бијелог дугмета" аранжираних за мој оркестар, онда неке песме која сам радио у Грчкој, Турској, Пољској, неке инструментале из "Дома за вешање", вероватно и песме из "Кармен", нумере из "Tales and Songs"... Право да вам кажем, ја ћу тамо да идем да пијем, као и сви други. Свираћу, у ствари, оно што ми се свира кад пијем.

Свира у Мексику, на Исланду, Америци… Али, осим концерта у Крагујевцу пре два месеца, Гуча ће бити једини Бреговићев наступ у Србији ове године. Иако ће неки рећи да га овде мало има, он каже:

– Свирам овде, како не. Довољно је то. Што бих се сад ја гурао. Кад ме зову, свирам, не одбијам.

Прича нам да је пре две недеље у свету изашао албум на коме се налази његова опера "Кармен са срећним крајем" коју смо пре нешто више од годину дана премијерно видели у Београду.

– Плоча је изашла у неких седамдесетак земаља и видећемо какву ће судбину имати. Ја сам вам причао да је моја амбиција да та опера уђе у репертоар малих оркестара, да се свира за бакшиш.

Иако је било различитих критика после извођења те опере у Београду, Бреговић не хаје за негативне коментаре.

– Не мислим да је све што радим генијално. Немам илузију да то треба свима да се допада. Али, судбина те опере је лепа, јер је она први пут изведена овде и после тога још 130 пута у свету. Добро је знати да постоји у свету нека знатижеља за музику која долази из једног малог места на планети каква је Србија.

Отворен прозор

Осврће се и на концерт "Бијелог дугмета" на Хиподрому око кога се и данас, две године касније, воде полемике. Иако му неки загрижени обожаваоци "Дугмета" никада неће опростити ту, како је називају, превару, Бреговић признаје да није било перфектно, али додаје:

– Тражити од концерта за који је продато 148.000 улазница да буде и технички добар преамбициозно је, јер је немогуће надјачати толике људе. Али, тај наступ је био значајан јер су људи из целог света путовали да би били заједно на једном месту. Били су окупљени око нечега што није деструктивно. Па, и Хајдучка чесма је технички била грозна, али сада сви имају лепе успомене са тог концерта. Ја нисам неко ко воли да ради старе ствари, већ гурам напред. Последња ствар коју сам хтео у животу да радим јесте да сакупљам "Бијело дугме" као неку старину коју треба показивати поново. Али, не мислим да је то битно због тога што се сакупило "Дугме" као најзначајнији производ супкултуре комунизма, већ зато што то остаје у неком колективном памћењу.

Почасни је грађанин Буенос Ајреса, Атине, Тиране. Иако би неко рекао да је то једном уметнику и превише за живота, за Бреговића то уопште није добро.

– Када почну да вам дају почасно "ово или оно", то је лош знак, очекујете да вам опадне коса... Али, то ми је и знак да се отворио прозор за Србију, да сам ја повод да се каже: "Ево, видели смо шта има тамо". Пре десетак дана "Њузвик" је објавио одличан чланак о утицају наше музике. Ми смо увек гледали шта бели свет ради, а никада се није десило да неко на три стране анализира утицај балканске музике на популарну културу.

Док су његови музичари гладни од силног вежбања отишли по пљескавице, а комшије на Сењаку, бар на тренутак, предахнуле од лимених инструмената, Горан Бреговић нам прича о својим плановима. После Гуче свираће у Шпанији, на Кипру, у Италији, Мексику, Турској...

– Морам да завршим Северинин албум, плочу грчког певача Далараса, један албум у Израелу. Хтео бих коначно да упакујем тај свој филм "Кармен са срећним крајем". Када то завршим, онда све опет у круг, крећу концерти. Нема паузе за мене!