Ništa bez kupusa i rakije

"Mislim da svako bar jednom treba da dođe u Guču." Ovo su reči čoveka koji će, posle miliona prodatih ploča, bezbroj koncerata po najvećim svetskim dvoranama, saradnje sa najznačajnijim muzičarima na planeti, u petak uveče prvi put u karijeri, dugoj skoro četiri decenije, zasvirati na Dragačevskom saboru u Guči.
Dok muzičari iz "Orkestra za svadbe i sahrane" u studiju u njegovoj kući na Senjaku vredno vežbaju za ovaj dugoočekivani koncert na Saboru, Goran Bregović, u pauzi, strpljivo je odgovarao na naša pitanja.
Priznaje nam da je i ranije mogao da nastupi u Guči, ali kaže da je sada pravo vreme za to! Ističe da njegovi svirači, iako su nastupali svuda u svetu, sanjaju o koncertu na Saboru trubača.

– Verujte mi da oni nikada nisu ovako vežbali, ni pred koncerte u Londonu, Njujorku... Razumem orkestre koji dolaze iz malih mesta u Srbiji, pa im je to najvažniji dan u životu, ali ne umem da objasnim zašto je mojim muzičarima to toliko važno. A i mene sad hvata ta temperatura. Planiram i da snimim taj koncert u Guči, pošto ja nikada nisam izdavao album uživo.

Život bez soli

Iako nikada ranije nije nastupio na Saboru, on je tu svetkovinu u čast trube odavno doživeo.

– Koliko god mi mislili da je to primitivizam koji je davno trebalo ostaviti iza sebe, ja mislim da se to mora videti. Pre desetak godina odvojio sam tri dana za Guču, jeo tamo kupus i pio rakiju i bilo mi je odlično!

Ne razume komentare tipa: "Guča je oda kupusijadi, alkoholu", a na pitanje kako reaguje na rasprave o tome šta izabrati – Sabor ili "Egzit", odgovara:

– Ne vidim zašto to mora da isključuje jedno drugo, jer nema razlike između "Egzita" ili Guče. Sve što je kič u Guči, kič je i na "Egzitu", sve što je dobro na "Egzitu", dobro je i u Guči. I na jednom i na drugom mestu ljudi imaju potrebu za ritualom, žele da budu zajedno. Muzika nije ništa neophodno, nije hrana, vazduh, seks, bez nje se može, ali kad je nema, što se kaže u filmu "Doli Bel" – kao da nema soli. Bez obzira na to da li je u pitanju "Egzit" ili Guča, vi ćete dobiti ono što duša traži, da ljudi budu zajedno, da se očešu jedno o drugo, a to je nemoguće bez kiča!

Iako su organizatori Bregovićev koncert na 47. saboru najavili kao najveći spektakl na ovogodišnjoj Guči, čuvenom muzičaru to ne predstavlja opterećenje. Kaže: "Ne pravim ja nikakav spektakl".

– Sviraću puno pesama "Bijelog dugmeta" aranžiranih za moj orkestar, onda neke pesme koja sam radio u Grčkoj, Turskoj, Poljskoj, neke instrumentale iz "Doma za vešanje", verovatno i pesme iz "Karmen", numere iz "Tales and Songs"... Pravo da vam kažem, ja ću tamo da idem da pijem, kao i svi drugi. Sviraću, u stvari, ono što mi se svira kad pijem.

Svira u Meksiku, na Islandu, Americi… Ali, osim koncerta u Kragujevcu pre dva meseca, Guča će biti jedini Bregovićev nastup u Srbiji ove godine. Iako će neki reći da ga ovde malo ima, on kaže:

– Sviram ovde, kako ne. Dovoljno je to. Što bih se sad ja gurao. Kad me zovu, sviram, ne odbijam.

Priča nam da je pre dve nedelje u svetu izašao album na kome se nalazi njegova opera "Karmen sa srećnim krajem" koju smo pre nešto više od godinu dana premijerno videli u Beogradu.

– Ploča je izašla u nekih sedamdesetak zemalja i videćemo kakvu će sudbinu imati. Ja sam vam pričao da je moja ambicija da ta opera uđe u repertoar malih orkestara, da se svira za bakšiš.

Iako je bilo različitih kritika posle izvođenja te opere u Beogradu, Bregović ne haje za negativne komentare.

– Ne mislim da je sve što radim genijalno. Nemam iluziju da to treba svima da se dopada. Ali, sudbina te opere je lepa, jer je ona prvi put izvedena ovde i posle toga još 130 puta u svetu. Dobro je znati da postoji u svetu neka znatiželja za muziku koja dolazi iz jednog malog mesta na planeti kakva je Srbija.

Otvoren prozor

Osvrće se i na koncert "Bijelog dugmeta" na Hipodromu oko koga se i danas, dve godine kasnije, vode polemike. Iako mu neki zagriženi obožavaoci "Dugmeta" nikada neće oprostiti tu, kako je nazivaju, prevaru, Bregović priznaje da nije bilo perfektno, ali dodaje:

– Tražiti od koncerta za koji je prodato 148.000 ulaznica da bude i tehnički dobar preambiciozno je, jer je nemoguće nadjačati tolike ljude. Ali, taj nastup je bio značajan jer su ljudi iz celog sveta putovali da bi bili zajedno na jednom mestu. Bili su okupljeni oko nečega što nije destruktivno. Pa, i Hajdučka česma je tehnički bila grozna, ali sada svi imaju lepe uspomene sa tog koncerta. Ja nisam neko ko voli da radi stare stvari, već guram napred. Poslednja stvar koju sam hteo u životu da radim jeste da sakupljam "Bijelo dugme" kao neku starinu koju treba pokazivati ponovo. Ali, ne mislim da je to bitno zbog toga što se sakupilo "Dugme" kao najznačajniji proizvod supkulture komunizma, već zato što to ostaje u nekom kolektivnom pamćenju.

Počasni je građanin Buenos Ajresa, Atine, Tirane. Iako bi neko rekao da je to jednom umetniku i previše za života, za Bregovića to uopšte nije dobro.

– Kada počnu da vam daju počasno "ovo ili ono", to je loš znak, očekujete da vam opadne kosa... Ali, to mi je i znak da se otvorio prozor za Srbiju, da sam ja povod da se kaže: "Evo, videli smo šta ima tamo". Pre desetak dana "Njuzvik" je objavio odličan članak o uticaju naše muzike. Mi smo uvek gledali šta beli svet radi, a nikada se nije desilo da neko na tri strane analizira uticaj balkanske muzike na popularnu kulturu.

Dok su njegovi muzičari gladni od silnog vežbanja otišli po pljeskavice, a komšije na Senjaku, bar na trenutak, predahnule od limenih instrumenata, Goran Bregović nam priča o svojim planovima. Posle Guče sviraće u Španiji, na Kipru, u Italiji, Meksiku, Turskoj...

– Moram da završim Severinin album, ploču grčkog pevača Dalarasa, jedan album u Izraelu. Hteo bih konačno da upakujem taj svoj film "Karmen sa srećnim krajem". Kada to završim, onda sve opet u krug, kreću koncerti. Nema pauze za mene!