Како правда губи трку с временом

Случај бизнисмена Станка Суботића Цанета, оптуженог за шверц цигарета током деведесетих година прошлог века, могао би да се нађе на списку многобројних афера које суд због протека времена није никада расветлио. Иако је тужилаштво за њега тражило осам година затвора, уколико држава сада не буде ефикасна, остаће неразјашњено да ли је Суботић крив или не за оптужбе да је пре 20 година државни буџет оштетио за 23.000.000 некадашњих марака и 8.000.000 америчких долара.

Правничка удружења годинама упозоравају на неефикасност нашег правосуђа које има велики број застарелих предмета.

Застарелост у кривичном праву постоји зато што се сматра да је друштвено неоправдано водити поступак и изрећи некоме казну ако је протекао несразмерно дуг период од времена када је кривично дело учињено. Рок застарелости тече од датума кривичног дела, а закон предвиђа различите рокове у зависности од прописане казне.

Када наступи застарелост, јавни тужилац одбацује кривичну пријаву, а ако је поступак покренут, суд га обуставља или доноси одбијајућу пресуду. Другим речима, када случај застари, кривице нема и оптужени је слободан. Адвокати често „иду на застару” као сигуран начин да своје клијенте ослободе и било је много примера одлагања суђења у недоглед. Маратонски судски процеси са великим бројем оптужених често су прекидани, нова суђења су заказивана и време би пролазило.

Довољно је да неком оптуженом „изненада” позли, да не прими позив, да адвокат изостане или да не дође сведок. Затим, често се догађа да неки оптужени откаже пуномоћје свом адвокату па је новом браниоцу потребно време да се припреми.

Није тако редак пример ни да одбрана подноси захтев за изузеће судије, члана већа, читавог судског већа или председника суда, као и свих тужилаца. Не памти се да су захтеви за изузећа икада усвајани, али је потребно време да би се о њима одлучило, а до тада суђење се прекида. Разлога да одбрана тражи одлагање има много, али и суд има могућност да одуговлачење спречи, ако сматра да адвокати злоупотребљавају своја права да би процес успорили.

Суд може привремено да раздвоји поступак против оптуженог који није ту, како би се суђење одржало, али то се у пракси ретко дешава јер може да проузрокује нове компликације које сваки судија жели да избегне. Ако изостане адвокат, суд може уз сагласност оптуженог, да му постави другог браниоца по заменичком пуномоћју.

Адвокат Ирена Вујиновић, бранилац једног од оптужених у поступку против Суботића мораће да плати 150.000 динара и да надокнади трошкове прекјучерашњег заседања Апелационог суда. То је највећа казна коју Законик о кривичном поступку предвиђа као санкцију за адвоката који је изостао са суђења. Она није дошла иако је добила позив, нити је обавестила суд о разлозима изостанка. Став тужиоца био је јасан – одбрана опструише процес са циљем да дође до застарелости. Суд је био решен да утврди зашто Ирена Вујиновић није у судници, па је чак и проверена прича њеног клијента да је можда у болници. Када је утврђено да није, изречена јој је казна. Следећи претрес заказан је за 22. октобар.

Да ли је суд ипак могао да нађе начин да одржи ово суђење коме већ идућег месеца прети застарелост и да ли је изостанак адвоката био оправдан, или је заиста реч о опструкцији, како тврди тужилац, тешко је рећи. Суд је по закону дужан да поступак спроведе без одуговлачења и да онемогући сваку злоупотребу права усмерену на одуговлачење поступка.

Ако сведок који је примио позив не дође на суђење, суд може наредити његово принудно довођење или га новчано казнити до 100.000 динара. Окривљеном који не дође може се одредити притвор, а адвокату изрећи казна до 150.000 динара.

Новчане казне за опструкције суђења нису мале, али су такорећи занемарљиве у односу на противправну имовинску корист и запрећене затворске казне. У предметима финансијских злоупотреба по правилу се суди због баснословног новца који може бити одузет судском пресудом и запрећене су строге казне. Из тог угла, казне за ометање правде веома су мале.

-------------------------------------------------------

Дуг списак застарелих случајева

Због застарелости, то јест тренутка када држави истекне рок да некоме суди и изрекне му казну, без доказане кривице већ су остали Марко Милошевић, због пребијања чланова „Отпора”, Мирјана Марковић, због злоупотреба са становима, Јездимир Васиљевић, власник „Југоскандика”, Михаљ Кертес, због афере „Кипар”, као и владике Иларион и Пахомије којима се судило због блудних радњи.

У тим случајевима држава је закаснила и затајили су механизми који постоје да би се овакве ситуације спречиле. Сви трошкови вођења судског поступка, одбране, вештака или сведока падају на терет буџета.