За нелегализован стан већи порез

Власници нелегалних некретнина који их не озаконе плаћаће већи порез на имовину. По коликој стопи знаће се ускоро, јер о томе тренутно преговарају министарства грађевинарства и финансија. Ово ће, како незванично сазнајемо, првенствено погодити власнике станова, јер је немогуће срушити зграду зато што један или два власника стана нису легализовали своје стамбене јединице.

По закону о озакоњењу нелегалних објеката, који би требало да буде усвојен крајем октобра, од када почиње и његова примена, власници око 700.000 некретнина за које нису поднети закони за легализацију то неће морати да чине. Инспектори сада имају обавезу да у року од шест месеци попишу сву нелегално саграђену имовину и сачине решења о рушењу.

Грађанима који уђу у процедуру озакоњења решења о рушењу биће укинута, а онима који у то не уђу решења остају на снази и следи рушење.

За озакоњење је потребно да плате таксу између 3.000 и 20.000 динара у зависности од површине објеката и да приложе два документа: извештај о затеченом стању, чији је саставни део елаборат геодетских радова који издају пројектантски бирои и геодетске куће и доказ о својини ( купопродајни уговор, решење о наслеђивању, уговор о куповини или закупу земљишта...). За оних 700.000 који су од раније у поступку легализације следи само плаћање таксе за озакоњење. И при том се сви они аутоматски укњижавају у катастар као власници некретнина.

Станове, који заједно са породичним кућама, чине 70 одсто нелегалних објекта у Србији, најтеже је легализовати, јер је то до сада могао да уради само инвеститор, који у пракси није имао интереса да то учини пошто прода станове. Власницима купљених некретнина биле су везане руке, јер се зграда и даље водила на инвеститора.

Према Нацрту новог закона уколико је зграда саграђена у новије време, а фирма инвеститора и даље ради, он ће морати да је озакони, али као комерцијални објекат. То значи да ће га такса за озакоњење стајати 50.000 динара. Платиће и 9.000 динара за извештај о затеченом стању. То је ипак 107 пута мање него према ранијим законима где га је легализација зграде до 1000 квадрата коштала 6,3 милиона динара.

У случају давно саграђених стамбених зграда, које су градиле фирме које су угашене или су отишле у стечај, довољно је да један станар поднесе захтев. Он неће плаћати таксу за озакоњење целе зграде, али да би озаконио и укњижио свој стан он мора да приложи извештај о затеченом стању зграде. На може у катастру да буде уписан само један стан, а да зграда лебди у ваздуху. Зато је најбоље да се сви станари упишу, а ко то не учини следи му већи порез на имовину.

Нико од бесправних градитеља више неће плаћати накнаду за уређење грађевинског земљишта, која је за куће износила 28.000 у Београду, а за зграде 63.000 динара. Административне и таксе за упис права својине такође се више не плаћају, јер се држава одрекла тог прихода. Само такса за упис у катастар је износила 8.500 динара. Нижи су и трошкови техничке документације. Уместо некадашњих 50.000 динара за стамбену зграду плаћаће се само 9.000 динара.

Грађани ће решења о озакоњењу добијати за 23, а најдуже за 143 дана.

Власници нелегалних некретнина имаће рок 30 до 90 дана, због нерешених имовинско-правних односа, да доставе доказе о одговарајућем праву, за извештај о затеченом стању 30 дана, доказ о плаћеној такси за озакоњење 15 дана и за издавање решења о озакоњењу осам дана.