Избегличка криза осоколила екстремисте

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Чињеница да је од почетка године око пола милиона људи са Блиског истока, западног Балкана и из северне Африке дошло у Немачку тражећи азил одавно представља главну политичку тему у земљи, при чему ситуацију настоје да искористе екстремисти. Талас избеглица је тако осоколио припаднике покрета Пегида (Европске патриоте против исламизације Запада) да опет изазивају нереде на протестима, док насупрот томе радикални исламисти настоје да међу избеглицама муслиманске вере „лове” своје нове присталице.

Минулог понедељка у Лајпцигу, локална испостава Пегиде, такозвана Легида, организовала је демонстрације које су прерасле у насиље. У овом граду на истоку Немачке, противници овог ксенофобног покрета су организовали контрамитинг у жељи да им блокирају пут и спрече демонстрације којима се шири мржња према муслиманима и избеглицама. До насиља је дошло када су десетине хулигана из редова Легиде пробили полицијски кордон, а полиција је на крају употребила водене топове против обе групе демонстраната.

Овај догађај вратио је Пегиду на насловне стране немачке штампе, која је минулих месеци, чини се, настојала да не пише превише о овом покрету који је пре нешто мање од годину дана кренуо да понедељком организује протесте у Дрездену и другим углавном источнонемачким градовима, ширећи страх од избеглица и ислама у Европи. Ови протести и вести о нападима на избегличке центре у градићима око Дрездена, попут Фрајтала, Мајсена и Хајденауа, у јавности су довели до утиска како су ова места у потпуности ксенофобична. То је, међутим, инспирисало многе у овим градићима да организују протесте, концерте и хуманитарне вечери за помоћ избеглицама, настојећи да докажу су припадници Пегиде убедљива мањина.

Осим Пегиде, све је гласнија и ултрадесничарска Националдемократска партија (НПД), која организује митинге на којима њени чланови носе пароле „Немачка Немцима. Избаците напоље азилантске преваранте!”

С друге стране, избегличку кризу настоје да искористе и радикални исламисти па тако председник немачке Савезне службе за заштиту устава (БфВ) Ханс Георг Масен упозорава да салафисти покушавају да регрутују муслимане суните међу избеглицама у Немачкој.

„Пратимо понашање салафиста као филантропа и хуманитараца који намерно желе контакт са избеглицама и затим их позивају у одређене џамије да би их регрутовали за своју ствар”, рекао је први човек унутрашње безбедносне службе за диселдорфски дневни лист „Рајнише пост”.

Ипак, он уверава да нема разлога за страх да би терористичка организација Исламска држава (ИС) могла да покуша да пошаље своје терористичке одреде прерушене као избеглице у Немачку. Према његовим речима, БфВ и немачка Савезна спољнообавештајна служба (БНД) пратиле су мноштво трагова и досад нису пронашле било какве знакове да се тако нешто догађа.

„Путеви којима се избеглице крећу исувише су опасни за терористе, јер би тако ризиковали смрт или могућност да буду откривени”, навео је Масен.

Ипак, крајња десница настоји да искористи ситуацију и да распири страх међу Немцима, па се тако друштвеним мрежама брзином муње проширила фотографија на којој се види наводна група избеглица са заставом Исламске државе како напада кордон немачке полиције. Наједном је то постао крунски доказ десничарима у аргументовању да власт греши и да су исламски екстремисти међу избеглицама већ дошли у Немачку.

Ово ширење панике је, чини се, било продуктивније од објашњења стручњака да се, пре свега, конкретна фотографија у медијима појавила још пре три године и да је снимљена у току протеста ултрадесничара у Бону, када је муслиманска заједница, која нема везе са избеглицама, организовала контрамитинг. Осим тога, застава која се види на фотографији није нужно везана уз терористичку организацију Исламска држава, већ познаваоци ислама истичу да су организатори контрамитинга преузели симболе које су друге групе већ раније користиле – Шехадет (реченица која се изговара приликом приступања исламу) и пророков печат, што су чести симболи у исламу.

Талас избеглица је, без сумње, утицао на политичку сцену у Немачкој па тако, према најновијим истраживањима јавног мњења, десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) бележи раст популарности и досегла је 5,5 одсто, док демохришћански блок канцеларке Ангеле Меркел бележи пад за 1,5 одсто, али и даље уживају подршку 40 одсто грађана.

„Избегличка криза обара рејтинг конзервативаца и јача АфД који су прешли (изборни) праг од пет одсто”, рекао је за дневник „Билд” Херман Бинкер, шеф ИНСА, која је урадила ово истраживање јавног мњења.

У том контексту аналитичари и сагледавају одлуку Меркелине владе да прошле недеље уведи пограничне контроле како би обуздала налет избеглица. Осим тога, јуче је из кабинета министра унутрашњих послова Томаса де Мезијера „процурио” документ који доказује да влада припрема и промену закона о азилу, којим би требало да се смање бенефиције које добијају тражиоци азила и да се учврсти поштовање Даблинске регулативе која омогућава депортацију тражилаца азила у ону земљу ЕУ у коју су прво ушли.

Социјалдемократе прете истоку ЕУ

Франкфурт, Хајделберг – Иако је канцеларка Ангела Меркел истакла да „претње нису прави начин за постизање споразума” са земљама ЕУ које одбијају да прихвате обавезујуће квоте за прихват избеглица, социјалдемократски министри у немачкој влади настављају да заговарају кажњавање источноевропских земаља, као што су Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка. Вицеканцелар и министар економије Зигмар Габријел каже да земље које не деле европске вредности као што су људско разумевање и солидарност – не могу да рачунају да ће добити новчану помоћ од ЕУ, док шеф дипломатије Франк Валтер Штајнмајер најављује могућност да земље које се противе квотама за расподелу избеглица буду прегласане. Чланице ЕУ уобичајено настоје да одлуке доносе компромисом, али постоји и могућност надгласавање већином, која предвиђа да су одлуке за које гласа 55 одсто држава које представљају 65 одсто становништва ЕУ обавезујуће за све.