Лекари опште праксе упутима затрпавају клиничке центре

Најдуже, до 70 дана, пацијенти у Поликлиници Клиничког центра Србије (КЦС) у Београду, чекају на преглед код гастроентеролога. Просечних 40 дана прође док не стигну на први преглед код ендокринолога, алерголога или хематолога, док се до кардиолога стиже за месец дана.

Ово је најкраћи „рапорт” директора ове установе, проф. др Милана Петровића. Како упозорава, Поликлиника КЦС постала је највећи дом здравља на Балкану, уместо да буде наша установа највишег, терцијарног ранга. Сваки дан овде се на преглед прими између 2.000 и 3.000 пацијента, недељно око 60.000.

– Променили смо начин заказивања и уместо да се као раније само једном месечно пред шалтер сјати од 500 до 600 људи, од којих термин добије свега 250, увели смо свакодневно заказивање од 7 до 19 часова, лично, преко члана породице или и-мејла. Пацијенти су ову новину поздравили, јер им, како су ми казали, значи и да се преглед закаже на дуже време, само да не долазе пет пута – каже за „Политику” директор Поликлинике КЦС.

У овој установи, новина је и да су сви специјалисти добили обавезу (и директори клиника и професори на медицинском факултету) да раде амбулантне прегледе.

– Нажалост, све то није помогло да испунимо законски услов да први преглед мора бити обављен за месец дана. Разлог за ово је огроман број пацијената који стижу у ову установу. Многе од њих није било нужно послати у установу највишег здравственог ранга, него је требало да их лече доктори у дому здравља – наводи др Петровић.

На овај проблем указали су челницима здравства Београда и затражили хитне разговоре са директорима домова здравља и осталих клиничко- болничких центара у престоници.

– Недопустиво је да 80 одсто упута за гастроентеролога, специјалисту који лечи органе за варење – желудац и црева, три најчешће дијагнозе буду: надувеност, затвор и диспепсија (проблеми са варењем). Ти пацијенти се листом шаљу на гастроскопије или колоноскопије, при чему им у дому здравља није урађена ниједна лабораторијска анализа или ултразвучни преглед. Сваки дом здравља у Београду има четири или пет специјалиста интерне медицине, који тиме могу да се баве – каже др Петровић, по специјалности кардиолог, са 37 година радног стажа.

Он указује и на други парадокс: код половине пацијената којима се уради ултразвучни преглед срца, испостави се да нема обољења.

– Лекари су послали ове пацијенте са идејом да је добро „искључити” све сумње. Нажалост, ми за такво размишљање немамо више услове: ни довољно лекара, ни опреме – каже др Петровић.

Ова мука не мучи само лекаре у престоници: у целој Србији чекање на преглед код специјалисте или на снимање на скенеру и магнетној резонанци, као и чекање да им се „очита” налаз – најчешћи су проблеми на које се грађани жале. У Клиничком центру Ниш, како признаје директор ове установе, проф. др Зоран Радовановић, највећи „чеп” или загушење због огромног прилива пацијената постоји код прегледа на магнетној резонанци (МР).

 –За подручје од два и по милиона људи, овде ради само један дијагностички уређај. Министарство здравља препознало је проблем и јединио нама је купљена нова магнетна резонанца, гарантујем да ће на њој најкасније за месец и по дана бити прегледани први пацијенти – обећао је јуче др Радовановић.

У Поликлиници Клиничког центра Војводине, по подацима пи-ара ове установе Душане Вучинић, први преглед код специјалисте обавља се у законском року од максималних 30 дана од дана јављања. Најдуже се чека код уролога, гастроентеролога, васкуларног хирурга и дијабетолога.
Координатор Министарства здравља за радиологију, проф. др Драган Машуловић, који је и директор Центра за радиологију и МР у КЦС, напомиње да се на преглед магнетном резонанцом чека најдуже четири месеца. За утеху, то је двоструко краће него пре годину дана.

– На први преглед на скенер чека се најдуже месец дана. Истина је да има прегледа заказаних и за јануар 2016. године, али то је зато што је тако тражио ендокринолог или неурохирург који је пацијената оперисао. Прегледе у нашем центру не заказује медицинска сестра већ искључиво доктор, и то најстарији међу радиолозима, који процењује колико је дозвољено чекање – каже наш саговорник.

На примедбе пацијената да се понекад дуго чека да им лекар „прочита” налаз, односно да добију опис снимка, др Машуловић је био врло категоричан.

– На свим пунктовима, а у КЦС раде четири МР и неколико скенера, постоји обавештење са мојим потписом да пацијенту налаз мора да буде издат у року од 72 сата – каже др Машуловић и објашњава да се на налазе скенера и МР чека од два до три дана. Постоје, каже, изузеци, код нејасних здравствених стања, када се конзилијарно разматра промена, а признаје да се не устручавају да позову колеге са клинике у Барселони или Милану и потраже мишљење. Али ни тада, тврди, на опис налаза пацијент не чека дуже од пет до седам дана.

----------------------------------

Техничари у Норвешку, радиолози у приватнике

Др Драган Машуловић наводи да све већи проблем постаје недостатак кадрова: обучених радиолога и техничара радиолога.

– Из одељења МР у последњих годину дан отишло је троје специјалиста радиолога, изузетно квалитетних доктора – двоје у приватнике, а један у Шведску. Само у последња три месеца један техничар отишао је у Канаду, други у Норвешку. Људи одлазе тамо где ће добити бољу плату. Њих не могу заменити ни незапослени доктори са Бироа, ни почетници, а за њихову обуку су потребне године – каже наш саговорник.