Део сам новог таласа уметника

Битеф је одувек имао амбициозан програм и право је задовољство бити део њега, а да је тако уверио сам се још 2011. године када сам гостовао на њему са представом „I Apologize” („Извињавам се”) Жизел Вјен. Фестивал је добро место сусрета новог европског савременог театра. Иза Битефа су јака театарска искуства: могу бити узнемиравајућа, може бити додира... Дакле, ја сам веома срећан и узбуђен што сам поново са својом представом на овом фестивалу... – рекао је за „Политику” Жонатан Капдевијел, аутор и редитељ представе „Збогом” која ће бити изведена вечерас у 20 часова као осма премијера овогодишњег 49. Битефа на сцени „Пера Добриновић” Српског народног позоришта у Новом Саду, а у продукцији Бироа Касиопеје из Париза.

Представа „Збогом” је аутопортрет Француза Жонатана Капдевијела, направљена од мешавине певаног материјала и имитације. А какву слику из ауторовог живота ће видети битефовска публика уметник одговара:

– Да, то је аутопортрет, састављен од разних личности које су нам свима блиске као што су: адолесцент који обожава поп музику, отац, пријатељи… Надасве, то је слика уметника који се вокално и физички трансформише, у смислу како теку његове успомене, у готово голом простору, настањеном сликама у исти мах стварног и фантастичног живота.  Капдевијел објашњава шта га је подстакло да на овакав начин проговори са сцене о себи:

– Најпре сам радио под утицајем популарних песама. Дакле, говорим мало и о себи у комаду, али то су пре свега особе које познајем, оне којима сам окружен или којима сам био окружен и које откривају информације о томе ко сам био и ко сам постао. Такође, причам како је бити на другом тасу, желим да кажем одатле да дискурс изгледа реално, али физичко присуство и покрет у простору изгледа за моменат као да се одвојио од речи и као да припада фикцији, плесу, позоришту. Дефинитивно, далеко сам од интимне исповести.

Жонатан Капдевијел је тинејџерске године провео учећи да имитира поп иконе и певајући највеће поп-хитове тог времена. А представа „Збогом” уједно је и моћна студија о рањивости адолесценције.

– Рањивост је опипљива у чину певања популарних песама које изражавају дубљу запитаност. Слика усамљеног адолесцента кроз ову мелодију показује извесну носталгију. Тиме желим да кажем да сви ми у глави имамо неку мелодију која је обележила један снажан тренутак наше младости, један догађај срећан или трагичан, који се одиграо у једној соби, или у једној дискотеци, или док смо били у нечијем загрљају, или у цркви… Комад „Збогом” такође изражава питање идентитета и тешкоћу да се он изгради или како раскинути са сопственим коренима да би се напредовало.

Будући да Жонатан Капдевијел живи и ради у Паризу, покушао је да нам у најкраћем опише којим путем иде француско позориште данас.

– Позориште у Француској данас…Генерално, више гледам плес него позориште. Француска има школе, а то има своје добре и своје лоше стране. То значи да постоји један калуп у коме се дебатује о театру и чија игра би морала да зна да се ослободи. Данас у Француској има компанија које раде на прoјектима који се не могу укалупити. Они су оригинални и комбинују ликовну уметност, музику, плес и театар. Ја сам део тог новог таласа уметника.