Пијани возачи пуне буџет

Прекршајни судови повећали су наплату казни са 30 на 40 милиона евра годишње. Овај податак изнео је на златиборском саветовању правника Зоран Пашалић, председник Прекршајног апелационог суда.

– Нови закон о прекршајима, који се примењује од 1. марта 2014. године, дао је изузетно добре резултате. Наплата казни је повећана захваљујући увођењу прекршајног налога и споразума о признању. Проблем је у томе што у прекршајним судовима стално имамо од 800.000 до 900.000 предмета, које решава само 609 судија – рекао је Пашалић.

Недовољан број судија за огроман посао био је и један од разлога да се уведе прекршајни налог за казне у фиксном износу, које грађани плаћају по упола мањој цени ако то ураде у року од осам дана. До сада је, каже Пашалић, извршено на стотине хиљада налога.

Иако су прекршајни судови надлежни и за девизне, пореске и царинске прекршаје, као и за прекршаје у привреди, управи и у радним односима, здравственој и социјалној заштити, највећи број предмета, око 85 одсто, јесу прекршаји из Закона о безбедности саобраћаја. Сваки грађанин који пребрзо вози, који управља без дозволе или пијан, биће новчано кажњен од 100.000 до 120.000 динара. Толика је плата судије основног суда, док је доходак судије за прекршаје знатно мањи и износи око 80.000 динара.

Новац од казне за саобраћајни прекршај иде директно у буџет Републике Србије, а није познато колики проценат од такве казне долази из државног буџета у прекршајне судове. Такозвани правосудни буџет Високог савета судства је само адреса са које се исплаћују судијске плате, али он није повећан због увећања новчаних казни. Штавише, судије за прекршаје имају најмање плате и најлошије услове рада у односу на све друге судије у Србији. При томе не раде ништа мање од других, многи чак и много више. Стручност и одговорност, као и ризици које носи судијски посао, такође нису мањи. У прекршајним судовима нема ни довољно судијских помоћника, а ни судница, па се ради од јутра до вечери, у две смене.

Податак о повећању наплате казни, које је изнео на Златибору председник Прекршајног апелационог суда и Удружења судија за прекршаје Србије, начео је и питање статуса прекршајних судова и судија, као и осетљиву тему о правосудном буџету, који је и даље само делимично у надлежности Високог савета судства.

Многи од укупно 45 судова за прекршаје имају лоше услове рада. Зграде им често не личе на суд. Само државна застава на згради говори о томе да је реч о државном органу. За све трошкове судова, за суднице, канцеларије, средства за рад и плате осталих запослених, који нису судије, надлежно је Министарство правде. Већ годинама се говори о оснивању правосудног буџета, у који би се сливао сав новац од казни и сав новац од судских такси. Из тог буџета би се финансирало све у правосуђу, од папира и оловке, преко службених возила, до судијских плата. Правосудним буџетом би требало да управља Високи савет судства, али за сада ово тело само прима из државног буџета новац за исплату судијских плата, па се о правој финансијској независности судства за сада не може говорити.

Како смо чули у незваничним разговорима на семинару правника на Златибору, судије за прекршаје имају идеје о томе да се оснује посебан „прекршајни буџет”, у који би се сливао одређени проценат од наплаћених прекршајних казни. Од тог новца, сваки од 45 судова за прекршаје у Србији имао би могућности за знатно боље услове рада, а вероватно и за повећање плата судија.

Други део новца од наплаћених казни у прекршајним судовима остајао би у државном буџету и био би намењен првенствено побољшању безбедности саобраћаја. За сада је то само добра идеја. Несавесни возачи били би привремено искључени из саобраћаја, због одузимања возачке дозволе на одређени период, а новац од казне из њиховог џепа био би искоришћен тамо где је и одузет – на друму и у суду.

----------------------------------

НАЈЧЕШЋИ ТЕШКИ САОБРАЋАЈНИ ПРЕКРШАЈИ (казна од 100.000 до 120.000 динара)

• веће прекорачење брзине

• вожња у пијаном стању

• вожња без дозволе

----------------------------------

НАЈЧЕШЋИ ЛАКШИ САОБРАЋАЈНИ ПРЕКРШАЈИ (мандатне казне које се наплаћују одмах на основу прекршајног налога)

• прекорачење брзине до 20 километара на час

• невезивање сигурносног појаса

• телефонирање током вожње

• алкохол до 0,5 промила