Мање од забаве, а више од стварности

ФЕСТИВАЛИ 
Ако се изузме информативна улога као нешто што је у бити медија, да ли је функција телевизије само да забавља и служи прекраћивању слободног времена или су њени задаци и да образује, оплемењује, подстиче на размишљање, упозорава… У честим анкетама, већина гледалаца ће рећи како жели да на малом екрану види образовне или документарне садржаје, научнопопуларне емисије. Истовремено, мерења гледаности показују да високу пролазност имају ријалити програми, квизови и програми лаког, забавног садржаја.

Уочавајући овај парадокс, Пјер-Анри Дело (у чију је биографију уписано да је на фестивалу у Кану својевремено увео угледни програм „15 дана аутора“, а сада је уметнички директор ФИПА, међународног телевизијског фестивала у Бијарицу), заступа став да публику „слама“ наметнути избор, па отуда популарност „Великог брата“, „Мењам жену“ „48 сати свадба“ и сличних емисија, а да би другачија селекција дала и сасвим другачији профил просечног ТВ гледаоца. Зато ФИПА, незванично ТВ фестивал Европске уније, са богатом селекцијом емисија из Африке и Азије, на почетку сваке године, на прелазу из јануара у фебруар, готово спартански истрајава на форсирању програма који нуде озбиљнију и пробитачнију слику света. Ове године тај избор је чинило више од 170 наслова у категорији драма, серија, документарног програма и уметничких перформанса који резимирају стварност и најављују нове тенденције у ТВ продукцији.

Бијариц је постао познат као састајалиште аутора који верују у формулу „идеалне телевизије“ која има покретачку, интелектуалну и стваралачку снагу, а нема предимензионирану позицију у нашим животима. Можда то некоме звучи архаично, али то, за сада, даје подстицајне резултате.

Утицај политике на породицу

У сталном гарду против превеликог утицаја америчких серија, европска ТВ продукција, посебно француска и немачка, улаже велики новац у драмски програм, и баш као и у моди, актуелне су шездесете и седамдесете године прошлог века, а као теме наметнуле су се, право, правда и утицај политике на породични живот и појединце. Француска првонаграђена драма „Седми поротник“, у режији Едуара Нимана, са, такође, награђеним Жан-Пјером Дарусеном у главној улози, бави се питањем како околности човека начине злочинцем и да ли се криминални чин може окајати кроз причу о апотекару који убија младу жену, а потом постаје поротник на суђењу њеном осумњиченом пријатељу. Најбоља шведска серија „Сада, колико брзо?“ Микаела Марцимејна, говори о времену када су у Шведској постајали популарни Битлси, Ролингстонси, Боб Дилан, кроз судбине четворо младих људи. У серији има много музике коју и данас волимо, али она је у функцији социолошког разматрања социјалних кретања чије су последице видљиве много касније. И да је телевизија ту, да се вратимо на почетну премису, осим да забави, да подсети, упозори, открије и докаже.

Једно од упозорења стиже са немачким ТВ филмом „Контерган“, редитеља Адолфа Винкелмана, и подсећа на велику медицинску аферу из шездесетих година прошлог века. Какве лекове пијемо? Да ли су довољно проверени, зна ли се какве су нежељене појаве и последице. Контерган је аутентичан назив медикамента који је у себи садржао супстанцу талидомид, а који је својевремено у многим земљама био продаван као изузетно успешно средство против несанице. Убрзо се испоставило да су многе жене које су користиле овај лек за смирење рађале децу са озбиљним хендикепима – без руку, ногу и ушију. Избио је велики скандал, лек је повучен из употребе, вођени су судски процеси, али никада нису доказани кривица ни пропусти фармацеутског концерна који је пласирао талидомид. Филм говори о породици адвоката који истовремено води један такав спор, а чија је жена користила исте таблете и родила девојчицу са телесним недостацима. Како превазићи личну трагедију и помоћи другима? Адвокатова упорност је крунисана само одштетом за породице, али кривица је остала непотврђена јер су докази уништени.

Адвокати су у средишту радње и серије „Damages“ са Глен Клоуз у главној улози. То је, иначе, била једна од ретких америчких серија на овом фестивалу. Реч је о адвокатској фирми у Њујорку која води различите спорове са више или мање успеха, а сврха је да се покаже како правда ипак постоји, мада није увек достижна. Свака епизода је засебна прича, а главни залог серије је глумачки углед филмске звезде која се прославила улогама злоћа („Фатална привлачност“, „Сто један далматинац“).

 У славу уметности

Насупрот примерима како живот може бити суров и непредвидљив јесте уметност која кроз векове потврђује човекову генијалност и бесмртност. Италијанском сликару Каравађу (1573–1610) посвећена је истоимена италијанска серија, делимично снимана и код нас, у београдском Кошутњаку, а сада промовисана на великом фестивалу. То је портрет уметника из периода када су настала његова највећа дела и када је радио под патронатом заштитнице Констанце Колоне. У улози Каравађа појављује се Алесио Бони, а као редитељ потписује се Анђело Лонгони. У одбрани уметности је и документарни филм о француском сликару Гиставу Курбеу (1819–1877), али и фељтон о балетском уметнику Рудолфу Нурејеву „Русији с љубављу“, у продукцији француско-немачког канала Арте. Као и други многобројни филмови у селекцији уметност и спектакл, којима су овековечени незаборавни тренуци креативности и људске луцидности, а служе као подсећања на велике уметнике и њихова дела.

Четрдесет година касније, у документарном избору било је више емисија и фељтона који се баве анализом 1968. године, револуционарним и студентским превирањима и њиховим утицајем на друштвена и политичка кретања. Као и падом Берлинског зида и променама које су настале спајањем две Немачке. Неочекивано, али оправдано, победила је репортажа из Мозамбика „Гранд хотел“, запрепашћујући запис о гламурозном, а сада руинираном хотелу из колонијалног периода који је запосела сиротиња и у којем данас живи више од 3.500 бескућника. Разлог више за помињање ове репортаже јесте то што је њен аутор и редитељ Бразилац Личинио Азеведо својевремено као сценариста сарађивао са Здравком Велимировићем на филму „Време леопарда”, првом мозамбичком играном филму о борби за независност ове земље, а који је ушао и у респективну хронологију филмских копродукција бивше Југославије.