ЕУ хоће да задржи избеглице ван шенгенске зоне

Осим Жана Аселборна, шефа дипломатије Луксембурга, који председава ЕУ, мало ко се нада да ће министри унутрашњих послова чланица Европске уније постићи договор о расподели миграната на данашњем ванредном самиту. Иако се од викенда воде тешки разговори између две подељене групе, једне која тражи да се одреди обавезна квота за пријем миграната у сваку чланицу и друге која на то не пристаје, ни јуче на састанку министара унутрашњих послова није владала боља атмосфера.

Француска и Немачка се залажу за обавезне квоте према којима би избеглице из Сирије и Еритреје биле распоређене широм континента. Међутим, Мађарска на то не пристаје, а чешки премијер Бохуслав Соботка и министар унутрашњих послова Милан Хованец саопштили су јуче да на састанак министара унутрашњих послова иду с непромењеним ставом – оштро одбијају квоте. Чешки премијер је уз то поручио западним чланицама ЕУ да је недопустиво да укидањем евродотација уцењују земље које одбијају квоте.

И Пољска и Словачка се снажно противе да им Европска комисија одређује колико избеглица треба да приме и сматрају да тиме само подстичу људе са Блиског истока на опасан пут према Европи. Те земље су се изјасниле да не желе да буду транзитне зоне за оне који желе да живе у богатијим државама, као што су Немачка и Скандинавија.

Незадовољство држава које не могу да изнесу долазак толиког броја избеглица исказала је јуче и хрватска председница, критикујући немачку канцеларку Ангелу Меркел, што до сада није забележено. Подсећајући да је канцеларка недавно позивала избеглице да дођу у Немачку, а онда „ових дана повукла ручну кочницу и рекла да Немачка не може примити све те економске мигранте”, хрватска председница је закључила: „То је учинила, а да заправо није свесна да је, у гужви у којој је било толико аутомобила, повукавши ручну кочницу, направила хаос на путу и тај хаос сада треба решити.”

Ипак, јуче је шеф дипломатије Луксембурга Жан Аселборн изразио наду да ће на министарском састанку бити постигнут споразум о прерасподели 120.000 избеглица из Грчке, Италије и можда Мађарске у друге чланице ЕУ. Уколико не постигну договор, о томе ће се расправљати данас на самиту који разматра „шири оквир”.

Директор Амнести интернешенела за Европу и централну Азију Џон Далхуисен рекао је за „Њујорк тајмс” да су нека решења на столу, али да недостају „политичка воља и лидерство”.

Док ЕУ свој ванредни самит одржава у тренутку када је, како је рекао председник Европског савета Доналд Туск, изгубила контролу над својим спољним границама, хиљаде миграната и држава које су преоптерећене неочекиваним гостима – чекају решење.

Основна идеја о којој ће се расправљати на самиту јесте да се мигрантског притиска ослободе земље „са прве линије”, као што су Италија и Грчка, у које мигранти стижу у највећем броју.

Како се сазнаје од извора блиских администрацији ЕУ, усред горких и тешких оптужби између држава ЕУ, самит ће се усредсредити и на проналажење средстава којима би била повећана помоћ Турској, која је већ примила два милиона Сиријаца. Међу земљама у овој групи су и Јордан и Либан, у чијим је дневним новинама Мађарска платила огласе преко читавих страна у којима упозорава мигранте да је илегалан прелаз њихове границе кажњив затвором.

„Фајненшел тајмс” наводи да ће лидери на самиту највероватније тражити да ЕУ предузме кораке да заштити границу Грчке, која је постала главна тачка уласка избеглица и миграната који покушавају да стигну у Европу.

По свему судећи, хиљадама миграната који се налазе на граници Турске са Грчком биће изневерена нада да би самит у Бриселу могао да изнедри одлуку која би им омогућила улазак у ЕУ.

Уместо тога, ЕУ ће радити на прошлонедељној одлуци Европске комисије да издвоји око милијарду евра за помоћ Турској, што је пет пута више него што је ЕУ до сада дала. Према речима Ројтерсовог саговорника, око две трећине те суме било би узето из постојећих средстава, а остатак би био преусмерен из буџета за друге намене, у сваком случају сакупљен од држава чланица. Средства би се користила за финансијску, хуманитарну и здравствену помоћ, али и за подршку настави на арапском. Заузврат Турска би имала обавезу да унапреди услове за избеглице, да се избори са кријумчарима људи и заустави прелазак избеглица у Грчку.

„Европа жели да преузме свој део, али Сиријци треба да остану што је могуће ближе својим домовима”, рекао је овај високи европски званичник.

Турска жели новац, али више од тога јој је потребно признање одређеног статуса, уместо земље „вечитог кандидата”. Она се жали се на недостатак консултација у вези с избегличком кризом и на то што још чека визну либерализацију како би њени грађани лакше путовали у Европу.

Доналд Туск је овог месеца посетио Турску и предложио турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану мини-самит са лидерима три главне европске институције – Европским саветом, Европском комисијом и Европским парламентом – када 5. октобра буде у посети Бриселу.