Банкама држава дража од привреде

На скупштинском одбору за финансије Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије, упутила је банкама својеврсну критику рекавши да очекује да ће, после снижења референтне каматне стопе НБС-а, бити снижене и банкарске камате на кредите и да ће банке више кредитирати привреду и остале клијенте, уместо бављења трговином хартијама од вредности.

– Банке морају да крену у кредитирање производње, клијената и бизнис планова, рекла је Табаковићева и додала да се нада да ће их „пробудити конкуренција” коју добијају у платним институцијама које ће више да обрате пажњу на клијенте.

Није лако натерати банке да из деценије бављења трговањем хартија од вредности, са сигурном каматом, што није одржив модел рада, пређу на веће кредитирање привреде, рекла је Табаковићева.

Она је додала да је циљ да се банке врате класичном послу, а то је кредитирање привреде и грађана истакавши да ту немамо великог успеха и да у тој области предстоји велики посао.

Она је истакла да је снижењем референтне камате на пет одсто, циљ НБС да дође до пада банкарских камата, како би се повећала кредитна активност, потрошња и инвестиције, јер без тога, како је рекла, нема привредног раста.

Да ли су банке „залутале” па не знају шта је њихов посао или је по среди нешто друго, а то је да је финансирање државе поузданији и исплативији посао од финансирања осталих клијената. Пандорину кутију, да банке велике паре усмеравају баш ка држави, отворила је сама држава. Веће задуживање почело је 2008. године од како се све више почео повећавати и јавни дуг. Подсећања ради на крају 2008. године јавни дуг био је тежак само 8,7 милијарди евра или 28,3 одсто бруто домаћег производа (БДП), а према последњим подацима Министарства финансија на крају августа ове године били смо задужени 23,8 милијарди евра што је 72 одсто БДП-а. Значи за шест и по година дуг је нарастао за читавих 15 милијарди евра, а новац је, као што је познато, прибављен што задуживањем на међународном тржишту што код домаћих банака. Прецизно, према подацима Управе за јавни дуг, страни кредитори су финансирали 54,7, а домаћи 45,3 одсто јавног дуга. Наши највећи кредитори су Европска инвестициона банка, Европска банка за обнову и развој, као и највеће банке на домаћем тржишту – Интеза, Уникредит, Комерцијална, АИК…

Малиша Ђукић са Београдске банкарске академије каже да се банке баве делатношћу за коју су регистроване како би оствариле своје циљеве.

– Банкарски интерес се своди на то да посматрају однос ризика и приноса. У том смислу улагање у хартије од вредности, односно кредитирање државе пожељно је свуда у свету, а не само код нас што произилази из карактера самих тих папира. С друге стране, кредитирање привреде и грађана је ризичније и стање у реалном сектору одређује политику банака – каже Ђукић.

Банкарима, наравно, нису потребни адвокати. Оне добро знају због чега нерадо и све ређе улажу паре у привреду. Реч је о 3,6 милијарди евра ненаплативих зајмова. Сваки пети кредит привреда не враћа на време. Сасвим довољан разлог да се банке окрену сигурнијим клијентима, чак и по цену нешто нижег профита.

Ненад Гујаничић из Вајз брокера сматра да се привредни субјекти, који послују на ма ком тржишту, руководе искључиво остварењем профита и тешко ће било какви апели политичара или челника институција то променити. Генерално, државни чиновници требало би да се старају да привредни амбијент буде ваљан, да сви учесници на тржишту имају исти третман, односно да су правила обавезујућа и једнака за све. Све остало ваља препустити привредним субјектима.

– Када су у питању банке, њихово опредељење да мање кредитирају привреду, а више купују државне хартије од вредности, директна је последица овакве ситуације на тржишту. Све док је ризик првих послова висок као сада, неће се ту ништа значајније променити. Слично је и са каматама које банке дају на штедне депозите. Док је трајала кредитна експанзија и била добра тражња за кредитима, банке су депонентску базу прикупљале и годишњим каматама на евро и до 8-9 одсто. Сада када је тражња за кредитима ниска, а банке имају превише ликвидности, и камата на штедњу грађана се готово истопила – каже Гујаничић.