Самит ЕУ: гашење пожара испред врата ЕУ

Самит ЕУ је неформалним одлукама о распоређивању 120.000 избеглица које се већ налазе у ЕУ учинио само први корак у решавању компликоване избегличке кризе. Разговарајући са 16 гувернера немачких покрајина о пријему избеглица, немачка канцеларка Ангела Меркел је рекла да је одлука која на министарском савету није донета консензусом далеко од онога што је потребно за решавање мигрантске кризе. Меркелова је нагласила да је насиље у Сирији узрок исељавања толико људи и он да може бити отклоњен само уз помоћ САД, Русије и Блиског истока, пренео је Ројтерс.

Лидери ЕУ су се на седмочасовном самиту у среду навече, који је, према речима председника Европског савета Доналда Туска, протекао у много бољој атмосфери него што се очекивало, одлучили да напоре усмере ка чвршћој контроли границе ЕУ и помоћи државама које су на мигрантском путу ка ЕУ.

Обећали су милијарду евра Турској и блискоисточним земљама (Либану и Јордану) како би збринули избеглице и зауставили прилив ка ЕУ и 17 милиона земљама бивше СФРЈ.

Одлучено је да ће у Грчкој и Италији до новембра бити постављени „хотспот” центри у којима ће се уз помоћ додатног особља обављати регистрација и узимање отисака прстију мигрантима. У те две земље, у које улази највећи број избеглица (Мађарска се није сложила да и она буде међу њима), обављаће се и подела избеглица на оне које беже од ратних дејстава и оне који то чине из економских разлога. Економски мигранти неће добијати азил.

Међутим, за функционисање система азила потребан је ефикасан механизам враћања избеглица. Премијер Бугарске Бојко Борисов је, међутим, остао забринут. Бугарска је до сада била секундарна транзитна земља за избеглице, а премијер је изразио бојазан да ће нове мере ЕУ само преусмерити више миграната из Турске ка њеној територији. „Ако будемо чекали да 300.000 избеглица уђе у Бугарску пре него што се сазове нови самит, то ће за нас бити превише”, рекао је Борисов.

Незадовољство одлукама ЕУ он је изразио речима да ЕУ иде за догађајима, уместо да иде корак унапред. „ЕУ ће само рећи колико новца треба да се прикупи и где да се преселе мигранти, јер не могу да донесу никакву другу одлуку”, рекао је Борисов. Аустрија је већ вратила око 5.500 миграната, и то у већином Румунију и Бугарску. Пре три недеље Немачка и Аустрија су „привремено” зауставиле прилив миграната, захтевајући да се они прво региструју у првој чланици ЕУ у коју су ушли.

Иако је Туск рекао ће детаљи овог европског плана бити разрађени до новог самита, 15. октобра, и да су „неке теме још контроверзне”, он је нагласио да имају позитивне сигнале да је „игра пребацивања кривице завршена”.

Међутим, игру пребацивања играо је и мађарски премијер Виктор Орбан, који је рекао да, пошто затварање границе није тако популарно, Мађарска може да размотри опцију да избеглице пропусти у правцу Аустрије и Немачке. „Аустријски канцелар је недвосмислено изјавио да би било боље да мигранте, ако смо само оградом у стању да их задржимо, пропустимо”, рекао је Орбан мађарским новинарима у Бриселу после завршетка самита ЕУ о мигрантима. Самит је ипак прошао без великих ломова јер је већина од четири државе које су у уторак на министарском састанку гласале против квота (Чешка, Мађарска, Румунија и Словачка) ублажила реторику. Чешки премијер Бохуслав Соботка је говорио да ће његова „влада одбити сваки покушај да се уведе неки стални механизам прерасподеле избеглица”, потом је најављено да ће званични Праг преко Европског суда у Стразбуру покушати да оспори легалност плана Европске комисије, да би премијер на крају ипак обзнанио да одустају од тог плана, „зато што Европа не сме да се распадне због избегличке кризе”.

Словачка, која пристаје да прими само избеглице хришћанске вере, остала је при ставу да ће правду тражи на Суду у Стразбуру. „Немци су добили блицкриг”, „Словачка је претрпела губитак у борби против квота”, неки су од наслова у чешкој штампи. Словачки премијер Роберт Фицо је рекао да ће ићи у два правца: „Прво ћемо поднети тужбу пред судом, а, као друго, нећемо спровести одлуку министара унутрашњих послова.” „Квоте су ирационалне и завршиће бламажом. Ми смо суверена држава и одбијамо диктатуру већине у тако осетљивом питању”, рекао је Фицо после седнице владе и додао да Словачка не може да дозволи да ЕУ функционише тако што велике земље одлуке намећу прегласавањем.

Председник Румуније Клаус Јоханис се предомислио и рекао да његова земља ипак може да се избори са бројем избеглица које ЕУ намерава да пошаље у ту земљу. Власти у Румунији су раније саопштиле да та земља може да прими највише 1.785 избеглица како би помогла у смањењу притисака, а по новом, промењеном плану, она ће прихватити још 2.400 особа. Пољску, која је уз Чешку, Словачку и Мађарску, чланица Вишеградске групе земаља, а гласала је за обавезне квоте, Чешка и Словачка су оптужиле да је попустила под притиском и „растурила” групу. 

Шеф пољске дипломатије Гжегож Шетина је одбацио критике чланица Вишеградске групе, наводећи да је гласање против квота само бесмислен и симболичан отпор. „Отпор Пољске квотама имао би смисла да је постојала шанса да блокирамо тај план. А такве могућности није било. Биле би то празне речи”, рекао је Шетина, док је бивши пољски председник Броњислав Коморовски рекао да „није проблем број избеглица” него „како” их примити.

Б. Митриновић

----------------------------------

Иранац тражи депортацију из Манчестера

Лондон – Бежећи од рата и сиромаштва, на десетине хиљада људи покушава да уђу у Европу, али један мигрант очајнички жели да се врати у своју земљу. Полиција у Манчестеру саопштила је да се Иранац Араш Арија сам пријавио у понедељак, тврдећи да се илегално налази у Великој Британији. Међутим, након провере, установљено је да младић има трајну боравишну дозволу. Полиција је навела да је 25-годишњи Иранац деловао љутито и нервозно и захтевао да након 10 година проведених у Манчестеру буде враћен у Иран. „Дејли телеграф” је пренео Аријину изјаву у којој каже да му је „досадио” груби начин на који се Британци опходе према њему.

Танјуг