Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пензионери се не мире са одлуком Уставног суда

Пензионери се не мире са одлуком Уставног суда
(Фото Д. Јевремовић)

Од одлуке Уставног суда донете пре два дана, да Закон о привременом уређивању начина исплате пензија није неуставан, много је важније да влада што пре донесе одлуку о усклађивању пензија са растом инфлације и да се њихово умањење од 22 до 25 одсто преполови или сведе на 10 процената. Онолико колико су скресане зараде у јавном сектору. Тиме би се пензионерима вратио део одузетих пензија и смањило њихово незадовољство мерама владе.

Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине и потпредседник Савеза пензионера Србије, каже, да не треба плакати за просутим млеком, већ видети шта сада може да се уради и помогне најугроженијим пензионерима.

– Једино је извесно да се нећемо тужакати с државом и ићи на суд у Стразбур. То би само продужило агонију пензионера којима треба помоћ, а не чекање још годину дана да се суд огласи, каже он.

И пре него ли је Уставни суд донео овакву одлуку, Савез је упутио писмо влади и премијеру Александру Вучићу, предложивши како да се помогне пензионерима, а да буџет то поднесе.

– Предложили смо да се што пре донесе одлука о усклађивању пензија с растом цена на мало, јер су номинално и реално пале. И то тако, што их треба ускладити за три до четири одсто за 2014. и 2015. годину. То би буџет могао да поднесе, ако се узму у обзир економски резултати о којима премијер говори, каже Ненадић. То усклађивање требало би да ступи на снагу одмах, а не после Нове године, додаје наш саговорник.

Савез пензионера препоручио је влади и да се усклађивање пензија за 2012. и 2013. годину остави за нека боља времена, дакле, за период када буде више пара у државној каси, али оно на чему се инсистира је да влада до краја године размотри питање ревидирања процента умањених пензија.

– То практично значи, да пензије које су умањене по стопи од 22 одсто од 1. јануара 2016. буду мање за 11, а оне које су скресане за четвртину да се смање за 12,5 одсто. То би, како се верује, многима помогло, истиче Ненадић.

Упућени у пензионерску проблематику, тумачећи саопштење Уставног суда, кажу, да је одлука донета на основу чињенице да је суд ценио дејство закона који је исти за све, што се у праву зове принципом једнаког важења закона. Смањене су велике пензије, а најниже нису диране да би се разлике смањиле и тако задовољила социјална правда.

Не сме се губити из вида ни чињеница да је влада овај закон донела као вид интервентне мере које се предузимају у кризним временима да би се очувала финансијска одрживост пензијског система, што конкретно значи могућност редовне исплате пензија. Суд је, објашњавају тумачи, ценио и привременост умањења пензија као битан квалификатив по ком он није у колизији са Уставом.

Упитан да прокоментарише одлуку Уставног суда, Мома Чолаковић, посланик ПУПС-а у Скупштини Србије, каже, да је добро што се суд коначно огласио како би пензионери знали шта да раде.

– Колико год оваква одлука била тешка за пензионере, не треба губити време на тумачење одлуке, него видети како да им се помогне. С обзиром на то да је ПУПС подржао привремено смањење пензија због тешке економске ситуације, сада се инсистира да се пензионерима помогне у складу с тренутним стањем у државној каси и привреди, каже Чолаковић.

Било би добро, додаје, када би влада донела нову одлуку по којој би све пензије биле мање за 10 одсто, као што су и плате у јавном сектору умањене, уместо што су мање за 22 односно 25 процената.

Иницијатори захтева за оцену уставности, Удружење синдиката пензионера Србије, нису изненађени одлуком Уставног суда.

– Имали смо већ најаве да наш захтев неће проћи пред Уставним судом. Чекамо и званично да добијемо одлуку суду па да одлучимо хоћемо ли се појединачно жалити суду у Стразбуру, каже Милорад Вујасиновић, председник овог удружења.

Ј. Петровић-Стојановић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.