У пензији пола века

Ужице – Двојица виталних пензионера из Пријепоља, отац и син Милош и Милан Лучић, дођоше заједно пре неки дан у Ужице на обележавање годишњице Ужичке републике. Обојица су у старосној пензији: добродржећи Милош ускоро пуни 92 године и намирује пола века пензионерског стажа, а његов син Милан има 68 лета и шесту годину је пензионер.

 – Отац се држи као младић, здравље га одлично служи и увек је у каквом послу активан. Не иде ни мени да заостајем за њим. Оним што је читав живот чинио високе нам је моралне па и радне норме поставио, трудим се да га следим – казује за наш лист Милан Лучић, најстарији од три Милошева сина.

Крепки старина Милош је вероватно рекордер међу старосним пензионерима у Србији: за три месеца навршиће се пуних пола века откада је у старосној пензији. У јануару наредне године, како је израчунао овај бивши командир народне милиције, примиће тачно 600. пензију. Не сумња да ће ту јубиларну исплату дочекати. Намерава и стоту да прегура јер је здравље очувао. – Идем до сто пет па опет – шали се.

– Сада, од марта до новембра, свакодневно радим у нашем сеоском домаћинству у Думљанима код Пријепоља. Ту имам пчелињак, гајим воће, поврће, винову лозу. Ове године јабуке, трешње и грожђе су ми лепо родили, али је шљива заказала. Кад сам у Пријепољу шетам сваки дан по неколико километара, а код куће уредно вежбам: радим склекове и трбушњаке. Активност, добро расположење и осмех су моји рецепти за дуг живот – вели Милош Лучић, који је у партизанима ратовао од 1941. године и четири пута је рањаван.

После рата радио је у народној милицији, био и командир, па у 43. години отишао у пензију, 1. јануара 1966. године.– То је пуна старосна пензија: укупно 35 година и девет месеци радног стажа(а тада се пензионисало са стажом од 35 година). Урачунато ми је учешће у рату и бенефиције за рад у милицији – сећа се Милош.Пензија коју прима му је била 36.000 динара, али је смањена за оних 10 одсто, а као рањеник из рата има и инвалиду с додатком од 12.000.

Милош се у пензионерским данима активирао у борачкој организацији, већ је целу деценију председник пријепољског Савеза бораца. У тој организацији је и његов син Милан, и то као члан републичког одбора Субнора. Живе заједно с Милановом породицом у Пријепољу.

Милан Лучић је 1969. године завршио економски факултет и одмах се запослио у прибојском ФАП-у. Потом је директоровао у Пријепољу: прво у фабрици обуће „Лимка”, па у Општинском заводу за друштвено планирање и развој, а онда био шеф филијале „Дунав осигурања” и директор „Путника”. У пуну старосну пензију отишао је 2009. године. Одличног је здравља, као отац Милош.

– А и радим као отац, стално му помажем у сеоском домаћинству. Пчеларством се уз њега бавим већ пола века. Имам сина и две ћерке, као и две унуке. Ево, отац и ја смо заједно намирили 56 година проведених у пензији – сумира уз осмех Милан Лучић.

Б. Пејовић