Раул Кастро први пут на Менхетну

Нема више у Њујорку таквих радикала какви су некада били ватрени лидери Латинске Америке. Раул Кастро (84) обећао је да говорити краће од свог брата Фидела ако икада буде у прилици да то учини на заседању Генералне скупштине Уједињених нација. То је било пре годину дана, а у понедељак излази на светску говорницу и сигурно ће испунити своје обећање.

Фиделова тирада против светског империјализма је пре педесет и пет година (20. септембра 1960) трајала четири и по сата и остала је упамћена као најдужа беседа једног лидера у историји УН.

Времена жестоких вербалних обрачуна су прошла. Ове јесени латиноамерички лидери неће покушавати да надмаше реторику покојног Уга Чавеса, који је 2006. тадашњег председника САД Џорџа Буша упоредио са „црним ђаволом” са светског подијума.

Председник Кубе стигао је у Њујорк истог дана кад и папа Фрања, а говориће у УН неколико сати после Барака Обаме. Сваки од ове тројице уложио је огромни напор да се разбије полувековни лед између Вашингтона и Хаване. Сада када су дипломатски односи обновљени, главни циљ је да се са Кубе скине економски ембарго. Помирљиви тонови су неопходни да се добра воља одржи, те да се економска блокада најзад укине.

До сада је осамдесетчетворогодишњи Раул Кастро само једанпут био у САД. Придружио се свом брату и Чеу Гевари у Тексасу у априлу 1959. на последњој етапи њихове турнеје по САД. Вашингтон и Хавана тада још нису прекинули дипломатске односе, који су обновљени тек пре два месеца. По сведочењу бившег аналитичара ЦИА Брајана Латела, аутора неколико књига о Кастру, браћа су се тада на осамнаестом спрату луксузног хотела „Шамрок” жустро препирала.

По тим причама, које никада нису потврђене из независних извора, Раул и Че Гевара били су „веома забринути” зато што је Фидел био задовољан својим сусретима са америчким функционерима. Раул је тада већ био декларисани комуниста, док се Фидел још није изјашњавао тако јасно о свом опредељењу.

Шта год да је од овога тачно, Фидел је на власти остао више од 40 година, а Раул је за то време био у његовој сенци, све док командант није својевољно због болести напустио кормило земље и предао га у руке свом млађем брату.

Иако је Раул Кастро практично на власти готово читаву деценију, а званично је проглашен за шефа државе 2008, ниједном досад није одлучио да оде на годишње заседање Генералне скупштине УН. Уместо тога, Кубу је представљао министар спољних послова и сваки пут је протестовао против ембарга САД наметнутог још 1962. године.

Фидел је у Њујорк путовао четири пута, 1960. 1979. 1995. и 2000. године, када је учествовао на миленијумском самиту.

„Немојте се плашити, нећу се угледати на брата”, поручио је пре годину дана у Пазу, главном граду Боливије, где му је домаћин био Ево Моралес, први председник ове земље индиоског порекла, а присутан је био и Николас Мадуро, који је наследио Уга Чавеса на кормилу Венецуеле.

Сада се зна да су преговори између Хаване и Вашингтона уз помоћ папе Фрање већ тада били почели и да Раул Кастро није збијао празне шале када је говорио о свом одласку у Њујорк.

Куба ће и ове године, по 23. пут, тражити од генералне скупштине да усвоји резолуцију којом се осуђује амерички економски ембарго против суседа. Све земље осим САД и Израела већ годинама осуђују амерички ембарго, али резолуције Генералне скупштине немају обавезујућу снагу. Моћ да укине ембарго нема ни Обама, већ само Конгрес САД. Колико год то звучало необично, аргентински папа Фрања, Раул Кастро и Барак Обама нашли су се у Њујорку на заједничкој мисији.