Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Голгота српске војске као одмор на Крфу

Голгота српске војске као одмор на Крфу
Маузолеј-костурница на острву Видо (Фотодокументација „Политике”)

Задовољан прошлогодишњим летовањем у Полихрону, Милош Мељанац из Београда пожелео је да и ове године са супругом поново путује у аранжману „Релакс интернационала”. Али, листајући каталог „Лето 2008. године” ове туристичке агенције, Мељанац се запрепастио историјским грешкама у делу тексту који популарише Крф, једно од најлепших острва у северозападној Грчкој.

„Историја овог острва би нас могла посебно привући, јер се на Крфу осећа утицај мноштва култура које су оставиле свој траг. Никако не смемо заборавити да је Крф од 1914. до 1918. године пружио гостопримство српској војсци, која се ’тамо далеко’ одморила од бојева на солунском фронту и припремила за поновни напад на аустроугарске силе”, пише, између осталог, у каталогу „Релакс интернационала”.

Милош Мељанац је због ових историјских фалсификата које немају минимум поштовања према пострадалој српској војсци и представљају увреду за српску војску и српски народ упутио представку овој туристичкој агенцији.

„Није ми познато како се у Словенији у новије време пише о догађајима из Првог светског рата (где је седиште ваше фирме), али је недопустиво да у Србији третирате српску војску – преживеле страдалнике са Крфа на начин приказан у вашем каталогу”, пише Мељанац и констатује да га на основу скандалозног текста не чуди што у каталогу ове туристичке агенције за туристе из Србије нема никаквих напомена о Српској кући на Крфу и „плавој гробници” и острву Виду.

Како констатује овај наш суграђанин, на Крфу је српска војска боравила три-четири месеца 1916. године, а не од 1914. па до 1918. године. Од последица повлачења преко Албаније на „вечни починак” отишло је 30.000 српских војника, па је, како истиче Мељанац, „констатација из каталога да се она на Крфу одмарала од солунских бојева нетачна и увредљива”. Тек од јуна 1916. до септембра 1918. године опорављена српска војска је са осталим савезничким војскама ратовала на Солунском фронту и његовим пробојем пресудно утицала на исход Првог светског рата.

Захтевајући да се „Релакс интернационал” због овога извини српској јавности и повуче каталог, Мељанац указује на још један фалсификат: „Српска војска уопште није напала аустроугарску војску, како неистинито пише ваш познавалац историје, па се није могла на Крфу припремати за поновни напад на аустроугарске силе. Права је истина да је аустроугарска сила од 220.000 војника под командом фелдцајгмајстера Оскара Поћорека, понемченог Словенца, у лето 1914. године напала Србију.”

У поменутој туристичкој агенцији признају да су направили пропуст.

„Нисмо намерно тако написали о Крфу. Нико од нас није стручан за историју, а када смо састављали каталог нико није знао тачне датуме и појавила се грешка. Једна наша колегиница контактирала је Милоша Мељанца да се договори о тексту за нови каталог који је у изради”, објашњава љубазно службеница „Релакса”.

У националној асоцијацији туристичких агенција YУТА помало су изненађени целим случајем. Правни заступник ове асоцијације поручује да су туристичке агенције одговорне за програм путовања који је регулисан уговором о путовању, а то подразумева: услове смештаја, датум поласка и повратка, тип превозног средства.

„У овом случају агенција се упустила у излагање историје за шта нису стручни и ту су прекорачили овлашћења. Ако би неко хтео могао би да покрене поступак пред судом части, јер ’Релакс’ доводи у заблуду потенцијалне путнике. Иначе, сам каталог је попут маркетиншког флајера и његов садржај би могао евентуално да потпадне под удар Закона о јавном информисању”, објашњава правница из адвокатске канцеларије Љубише Живадиновића која заступа асоцијацију YУТА.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.