Сенке политикантства над Бечом

Аустрија се суочава са једним од највећих политичких скандала у историји Друге републике, проглашене 1955. године, после десетогодишње послератне окупације.

Реч је о добрим делом разоткривеној афери злоупотребе полиције и правосудних органа у сврху дискредитације, у најмању руку зарад застрашивања и ућуткивања политичких ривала.

Као виновници и главни осумњичени помињу се кључни функционери Народњачке странке Аустрије. Наравно, ни старији партнер у влади, социјалдемократи, није поштеђен. Суочени са тешким оптужбама, народњаци су до детаља документовали претходну вишедеценијску „црвену праксу” сличних злоупотреба.

Даљи кораци зависиће од вишестраначког договора наредног викенда. Једно је, међутим, већ у овом тренутку извесно. Вишенедељне жучне полемике довеле су до раскола у коалицији, превремени парламентарни избори су неизбежни. До њих би требало да дође после европског првенства у фудбалу, у јесен ове године.

Монтирани процеси

Учесници састанка бираће између две могућности. Прва би била устоличење специјалне парламентарне комисије. Такву одлуку фаворизују социјалдемократи, зелени и Хајдерови следбеници. Друга опција, по укусу демохришћана, било би сазивање евалуционе комисије. Испитала би се веродостојност оптужби, по потреби би се наложило интерно санкционисање, далеко од очију јавности.

Заговарачки тихе опције опомињу: „Прљаво рубље се не простире пред светом.” Заговарачи транспарентности узвраћају: „Реч је о покушају да се монтираном истрагом заташкају монтирани процеси.”

О чему је у суштини реч? После преузимања унутрашњополитичког ресора, народњаци су покушали да „прочисте” канцеларије од симпатизера и чланова грађанске левице. Наложили су низ монтираних истрага, не би ли „неподобне” приморали на оставку. Међу жртвама се обрео и шеф криминалистичке полиције Хервиг Хајдингер. Претходно је Хајдингер претио да ће покренути званичну истрагу против службеника који су се огрешили о правилник радећи по страначком налогу. Према извештају добро информисаног недељника „Профил”, Хајдингер је, између осталог, ушао у траг рођенданској теревенци полицијских службеника, финансираној новцем сумњивог порекла, у висини од чак двадесет хиљада евра... Ушао је у траг и политички мотивисаној изнуди: у време истраге финансијске афере синдикалне банке Баваг, супротно прописима и уставу, вршен је притисак на бившег социјалдемократског канцелара Франца Враницког. Полиција је у више наврата малтретирала његову тешко болесну деведесетогодишњу мајку у санаторијуму за изнемогле, старе особе...

Тајне нагодбе

У самоодбрани, народњаци су документовали низ примера који указују да су социјалдемократи деценијама поступали на сличан начин. Понудили су доказе да је бивши министар спољних послова Леополд Грац фалсификовао, уз помоћ румунске обавештајне службе, доказе о неумешаности високих функционера СПО у аферу „Лукона”. Истоимени брод потопљен је у Индијском океану, односећи у дубине шест морнара, да би се од осигурања наплатила штета. Део новца, наводно, завршио је у „неким” партијским касама.

Тајно партијско финансирање, наизглед, један је од разлога преплитања страначког ауторитета и малверзација. Узима се и као повод сумњи да би на крају могло да дође до тајне нагодбе. У прилог таквом размишљању иде чињеница да је Алфред Гузенбауер, шеф социјалдемократске странке, која тражи званичну истрагу, до сада одбијао да изложи свој став.

Критичари истичу да је реч о једном од најозбиљнијих испита демократског поимања републичког страначја. Оптимисти међу њима верују да ће резултати испитивања јавног мњења превагнути приликом доношења одлуке о истрази – две трећине Аустријанаца жели беспоштедни обрачун са виновницима афере. Остаје да се види да ли ће представници народне воље послушати народ.