Почела продаја лоших зајмова

Изменама Закона о заштити корисника финансијских услуга страним фондовима Србија је широм отворила врата странцима да од банака могу да купе потраживања према правним лицима. Ненаплативи кредити грађана могу се продати само другој банци.

Банке обично ћуте о оваквим својим трансакцијама, а прва се оваквим својим послом похвалила Ерсте банка, наша банка чији је оснивач највећа аустријска банка, која је саопштила да је продала део својих отписаних потраживања чешком АПС фонду. Овом фонду продата су потраживања 85 фирми и укупна њихова вредност износила је 23,5 милиона евра.

– Продати ненаплативи кредити пласирани су у последњих 30 година, а добар део је наслеђен из времена Новосадске банке. Компаније из овог пакета углавном су ликвидиране, у банкроту или у поступку ликвидације, а једна петина су активна привредна друштва која су под другим блокадама. Те компаније су углавном из сфере малопродаје, транспорта, грађевинарства, пољопривреде, некретнина. Банка је ова потраживања отписала 2014. и њихова продаја представља ванредни приход за банку, саопштила је Ерсте банка, додајући да је овим постала једна од првих банака на тржишту Србије која је своја ненаплатива потраживања продала страном фонду у складу са праксом која се спроводи у западним земљама. До краја године планира се продаја још једног пакета ненаплативих зајмова.

Из њиховог саопштења јасно је шта је мотив банке за овај посао – ванредни приход за банку на који већ дуго нису рачунали и чишћење биланса. Банка, међутим, није саопштила кључну информацију, а то је с којим попустом или банкарским речником дисконтом су потраживања продата.

У оваквим трансакцијама важи правило да што је дуг старији то је већи попуст. Један искусан банкар који је желео да остане анониман, каже да банка није могла да добије више од два до три милиона евра што значи да је попуст и до 90 одсто. Дисконти су обично службена тајна, каже он. Мотив што се Ерсте банка похвалила овим послом он види у томе што је то банка с добрим рејтингом, а дугове које не могу да наплате наследили су од старог власника. Нису их они направили. Банке иначе нерадо саопштавају колики имају удео ненаплативих пласмана, јер то говори о томе да су управо оне лоше процењивале ризик. Иначе, већина „новијих” банака на нашем тржишту или оних гринфилд, обично саопштава да имају специјализоване службе за наплату таквих пласмана и да њима не тргују.

Шта је мотив за страни фонд да купи потраживања стара 30 година и то предузећа која су у стечају, банкроту, ликвидацији? Зарада, подразумева се. Све што могу да извуку изнад онога што су платиле чист је профит. Фондови су, подразумева се, имали увид у структуру ненаплаћених потраживања и имају јасну представу о томе колико могу да наплате. О томе, уосталом, постоје у свету јасни параметри. А шта имају поменута предузећа? Па имовину, некретнине.

– Кредит се увек одобрава уз средства обезбеђења. И у социјализму су се кредити одобравали с хипотеком, па и сада постоје неки правни следбеници тих предузећа. Могу се, уосталом, наплатити и из стечајне масе. Ту је и секундарна трговина хартијама од вредности које за основу имају та потраживања – каже наш саговорник.

„На гласу” да продају своје ненаплативе зајмове фондовима су и грчке банке. Међутим неке од њих, попут Војвођанске банке, то демантују.

Маринос Ватис, председник Извршног одбора те банке, каже да они не продају своја ненаплатива потраживања страним фондовима или било коме другом.

– Не можемо да коментаришемо дешавања у другим банкама. На примеру Војвођанске банке доказали смо да је добра политика процене ризика кључна за успешно пословање, а тиме и за наше клијенте. Остварили смо успешно повећање укупних пласмана уз задржани проценат ненаплативих кредита далеко испод тржишног просека. За банке је кључно да имају јаке пласмане привреди без негативног утицаја на укупан раст пословања. Увек се трудимо да пронађемо неко решење које би одговарало и нама и клијенту, кроз одобравање грејс периода, мање каматне стопе, репрограм дуга... – каже овај банкар.

Ненад Гујаничић из „Вајз брокера” каже да је један од најефикаснијих начина за решавање проблема лоших кредита продаја ових потраживања специјализованим фондовима. Ове институције купују потраживања од банака уз дисконт, а онда покушавају да их наплате ефикасније него што би то банке могле да ураде. С друге стране, банке ослобађају део заробљених средстава, како део оних већ пласираних тако и резервације које чувају на име ових пласмана.

Ненаплативи зајмови још од почетка кризе веома оптерећују домаћи банкарски сектор, а Србија је по том уделу, према подацима Светске банке лидер у региону. Проценат лоших зајмова достигао је 23 одсто. Због тога је у сарадњи с ММФ-ом донета стратегија за решавање тог проблема који је блокирао наплату око 3,6 милијарди евра.

----------------------------------

И Хипо банка продала лоше зајмове

Група Хипо алпе Адриа банке такође је продала део лоших кредита у износу од 168 милиона евра у Словенији, Хрватској, Србији и Црној Гори крајем прошле године. Купац је компанији „Б2Холдинг” чије је седиште у Норвешкој, а која се бави наплатом тих кредита. То је учињено пред продају ове национализоване банке компанији „Адвент” и њеном партнеру Европској банци за обнову и развој. Поменутом трансакцијом „Б2Холдинг” се појавио и на нашем тржишту.