Бојкот на сопствену штету

Моле се сви грађани да убудуће не кроче ни у један страни трговачки ланац, да не траже кредите у иностраним банкама и да не пружају подршку земљама које су признале независност Косова, виртуелни су позиви на бојкот који ових дана круже Инетрнетом и непотписаним СМС-овима. Иако нико од државних званичника ни речју није поменуо економску блокаду, позиви на игнорисање страних улагача веома су учестали у последњих неколико дана.

Миливоје Милетић, координатор Бироа за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије, истиче да у разговорима са представницима страних фирми није чуо да је бојкот уродио плодом.

– Добро је да је тако, јер би се у супротном само нанела штета потрошачима. Већа конкуренција им обезбеђује ниже цене и шири избор. Не треба заборавити ни чињеницу да само у словеначким фирмама ради 15.000 Срба и да би им бојкот учинио „медвеђу услугу” – истакао је Милетић.

Потпуно је друго питање, додаје он, зашто српске робе нема на страним тржиштима, на пример у Словенији. Милетић објашњава да често домаћи производи не задовољавају строге европске стандарде квалитета.

– Није реч о томе да ли хоћемо или нећемо у ЕУ, већ свако ко жели да тргује мора да испуни те услове – каже он.

Шта, са друге стране, поручују они који су за бојкот? Циљ је, кажу, промена политике словеначке владе (која се највише помиње у оваквим позивима) усмерене против Србије. Познато је да је Србија њихово најважније тржиште. Овде су се добро позиционирали, па се претпоставља да су словеначки привредници довољно моћни да, ако су на то приморани, лобирањем промене политику тамошњих власти. „Зато, приморајмо их”, поручују заговорници бојкота, сигурни да финансијски ударац највише боли. Изгледа да су заборавили како је прошао бојкот словеначке робе с почетка деведесетих година. Словенија га готово није ни осетила. Напротив, прва је од од свих бивших југословенских република стигла у Европску унију.

И док су представници словеначког „Меркатора”, који је у овонедељним протестима извукао најдебљи крај, поручивали да хране 3.600 српских породица, да се на њиховим рафовима налази 80 одсто српске робе, многи су се о то оглушили. Трговци кажу да им промет не опада, док зли језици чаршијом преносе приче како потрошачи ових дана више купују домаћу робу.

Економисти оштро осуђују овакве протесте, истичући да ниједан ембарго никада ништа добро није донео. И Народна банка је јуче реаговала на анонимне позиве јавности на игнорисање страних банака.

„Банке са већинским страним капиталом су такође домаће и послују по нашим прописима и супервизорским надзором Народне банке Србије”, наводи се у саопштењу централне банке. При том се подсећа да је то приватан капитал који има интерес да овде ради, не марећи за политичке ставове влада земаља из којих потичу њихове централе.

Данас у таквом банкарском сектору ради 30.000 грађана Србије, а многи су им поверили штедњу која износи више од 450 милијарди динара.

Горан Питић, председник Управног одбора Сосијете женерал банке, истакао је да они који позивају на бојкот ускраћују запосленима могућност да нормално раде и живе.

– Било би опасно да на бојкот позивају представници владе, или да неодговорним изјавама охрабрују оне који не знају шта значи отварање Србије ка свету – рекао је Питић и додао да није приметио да грађани гасе рачуне у банци у којој ради.

Слично саопштење послала је и Рајфајзен банка. Они уверавају своје клијенте и запослене да је њихова посвећеност пословању у Србији непромењена, као и да ће наставити да инвестирају на добробит оних коју су им указали поверење, као и људи које запошљавају.

Ј. Антељ - А. Николић

-------------------------------------------------------------

Дугалић оптужио државне функционере

Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије, упозорио је јуче да велику одговорност за уништавање имовине банака сносе они који су позивали на бојкот, међу којим су и државни функционери. Он је прозвао Душана Пророковића, државног секретара у Министарству за Косово и Метохију, јер је јавно рекао да је угасио рачун у једној страној банци и позив на такав бојкот проследио својим пријатељима.

– Србија је после 2000. године позивала иностране банке да улажу, а оне које су се на то одлучиле запослиле су наше грађане, кредитирале становништво и предузећа Србије, помогле да се побољша стандард и поспеши привредни развој – истакао је Дугалић