Спољнотрговинска размена Србије је 18,62 милијарде евра

БЕОГРАД – Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије од јануара до августа била је око 18,62 милијарде евра, што је за 7,2 одсто више него у истом периоду претходне године.

Исказано у доларима, вредност спољнотровинске робне размене за осам месеци је износила 20,7 милијарди долара и за 12,5 одсто је већа него за осам месеци 2014, објавио је Републички завод за статистику (РЗС).

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 7,9 милијарди, и то је повећање од девет одсто у поређењу са истим периодом претходне године.

Увоз робе имао је вредност од 10,6 милијарди евра, што представља повећање од 5,9 одсто у односу на исти период прошле године.

Дефицит износи 2,7 милијарди евра, што је смањење од 2,2 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.

Покривеност увоза извозом је 74,7 одсто и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 72,6 одсто.

Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (32,7 одсто); следи Регион Шумадије и Западне Србије (29,1 одсто), Београдски регион (22,4 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (15,7одсто), а око 0,1 одсто извоза је неразврстано по територијама.

Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (42,8 одсто); следе Регион Војводине (28,4 одсто), Регион Шумадије и Западне Србије (17,7 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (10,4 одсто), а око 0,7одсто увоза није разврстано по територијама. Нема података за Регион Косово и Метохија.

У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију, 53,7 одсто, следе роба за широку потрошњу, 37,7 одсто и опрема, 8,6 одсто). Некласификована роба по намени износи 0,0 одсто.

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 59,5 одсто, следе роба за широку потрошњу, 18,5 одсто, и опрема, 11,8 одсто. Некласификована роба по намени износи 10,2 одсто.

У извозу, главни спољнотрговински партнери,појединачно, били су: Италија (1,5 милијарди долара), Немачка (једна милијарда долара), Босна и Херцеговина (768,6 милиона долара), Румунија (564,8 милиона долара) и Руска Федерација (467,2 милиона долара).

У увозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Немачка (1,46 милијарди долара), Италија (1,27 милијарди долара), Руска Федерација (1,2 милијарде долара), Кина (961,1 милиона долара) и Мађарска (556,6 милиона долара).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 63,9 одсто укупне размене.

Наш други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 1,14 милијарде долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), производа од метала, као и извоза разних готових производа.

Када је реч о увозу, најзаступљенији су гвожђе и челик, камени угаљ и брикети, поврће и воће, електрична енергија. Извоз Србије износи 1,6 милијарди долара, а увоз 493,4 милиона долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 331,6 одсто.

Посматрано појединачно по земљама, суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама: Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом.

Од осталих земаља истиче се и суфицит са Италијом, Румунијом, Бугарском. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса).

Следи дефицит са Немачком, Пољском (увоз делова за моторна возила), Мађарском, Турском, Швајцарском, Белгијом, Аустријом.